Dakle, prednosti ove metode su:
- brzo moduliranje/demoduliranje na elektronickm komponentama na ulazu i izlazu komunikacijskog kanala
- manja mogućnost pogrešaka u dekodiranju
Koliko je ovaj princip otporan/otporniji na inteferenciju i atenuaciju?
wow pa ovo možda zamjeni i bakar na konekcijama izmđu čipova na istoj ploči....
Dakle, prednosti ove metode su:
1) brzo moduliranje/demoduliranje na elektronickm komponentama na ulazu i izlazu komunikacijskog kanala
2) manja mogućnost pogrešaka u dekodiranju
3)Koliko je ovaj princip otporan/otporniji na inteferenciju i atenuaciju?
Koliko sam ja skužio (i iz logičkog zaključivanja):
1) ne, nije brza modulacija, modulacija/demodulacija je jednako brza, samo paraleliziraš više signala u istom spektru, pa dobiješ puno veću propusnost.
2) to ovisi o modulatoru/demodulatoru, ali računaj da tu i dalje radiš postojeću modulaciju (najvjerovatnije frekvencijsku) i plus još ovaj dodatak s modulacijom uvijanjem, tak da mogućnost grešaka može biti samo veća.
Ali to nije nikakav problem, optika ima daleko najmanji BER (bit error ratio) od svih tehnolgija, tipa 10 na -9 (jedan bit na milijardu) ili manje, a paketi su mali, tak da i uz povećanje BER-a za par reda veličina svejedno bi dobio puno veće brzine, a u ovom slučaju ne bi ni bilo povećanje BER-a neko značajno (pretpostavka, idem pogledat kaj na izvornom linku piše).
3) vjerovatno potpuno isto kao i "normalno" modulirani signal, možda čak i otporniji, jer dio uvijenih nosioca bi bio zapravo i bez interferencije skoro, a dio bi imao veću interferenciju (taj dio se onda lako i izbaci jer bi bio preveliko breme za sustav), a atenuacija ovisi o "električnim" parametrima signala, tak da je ista za isti signal, jedino je pitanje koliko bi bila manja osjetljivost prijamnika (to treba vidjet opet onaj priloženi link, ako su radili mjerenja i projekcije).
Kruha i igala...
Dakle, prednosti ove metode su:
1) brzo moduliranje/demoduliranje na elektronickm komponentama na ulazu i izlazu komunikacijskog kanala
2) manja mogućnost pogrešaka u dekodiranju
3)Koliko je ovaj princip otporan/otporniji na inteferenciju i atenuaciju?
Koliko sam ja skužio (i iz logičkog zaključivanja):
1) ne, nije brza modulacija, modulacija/demodulacija je jednako brza, samo paraleliziraš više signala u istom spektru, pa dobiješ puno veću propusnost.
2) to ovisi o modulatoru/demodulatoru, ali računaj da tu i dalje radiš postojeću modulaciju (najvjerovatnije frekvencijsku) i plus još ovaj dodatak s modulacijom uvijanjem, tak da mogućnost grešaka može biti samo veća.
Ali to nije nikakav problem, optika ima daleko najmanji BER (bit error ratio) od svih tehnolgija, tipa 10 na -9 (jedan bit na milijardu) ili manje, a paketi su mali, tak da i uz povećanje BER-a za par reda veličina svejedno bi dobio puno veće brzine, a u ovom slučaju ne bi ni bilo povećanje BER-a neko značajno (pretpostavka, idem pogledat kaj na izvornom linku piše).
3) vjerovatno potpuno isto kao i "normalno" modulirani signal, možda čak i otporniji, jer dio uvijenih nosioca bi bio zapravo i bez interferencije skoro, a dio bi imao veću interferenciju (taj dio se onda lako i izbaci jer bi bio preveliko breme za sustav), a atenuacija ovisi o "električnim" parametrima signala, tak da je ista za isti signal, jedino je pitanje koliko bi bila manja osjetljivost prijamnika (to treba vidjet opet onaj priloženi link, ako su radili mjerenja i projekcije).
Nemam vremena proucavati izvor pa sam se nadao pojasnjenju autora jer je sam clanak poprilicno detaljan te je izgledno da su i odgovori na pitanja jasni. Ja sam shvatio da bi se postojeca modulacija potpuno zamijenila s modulacijom uvijanjem jer je doticna brza za dekodiranje i preciznija (kvantizirana veličina koja ima diskretne vrijednosti). Mozda sam uistinu krivo shvatio te brzina dekodiranja u elektronici na ulazu ostaje ista, a samo se propusnost povecava paraleliziranjem.
To sam i ja prvotno mislio, ali računaj da bi po svakom jediničnom dijelu vala onda nosio svega par bita informacije (osim ako bi se formirali u neke clustere pa bi se dobila neka smislena sekvenca i onda koristilo istu matematiku kao kod postojećih sustava), a onda bi za tih 10 Tbps trebao znači u sekundi detektirati par bilijardi različitih segmenata, a vidiš da su ovi uspjeli jedva sa 5.Zato mislim da bi bilo logično da bi zapravo na taj način dobili više signala na istoj frekvenciji (slično kao AM i PM, samo drugačijom metodom), efektivno množeći kapacitet na jednom frekvencijskom spektru.Ali možda sam totalno u krivu, link sam pogledao, zaboravih da takve članke ne mogu čitat bez pretplate na dotični časopis ili stranicu...
Hvala kolega na linku!!!
Uglavnom, da, kao što sam i pretpostavio, na taj način dobiju više carriera u istom spektru, i to je zapravo neograničeno, sve ovisi o mikrolaserima koje koriste, čim brži odziv imaju tim više bandwidtha jer u jedinici vremena generiraju više carierra, i teoretski do beskonačno, praktično ne baš, nikad ni ne bude jedan mikrolaser imao brži odziv, ali optika i je toliko prekrasna i zbog lake mogućnosti sprege, kombiniranja, spajanja, razdvajanja i svakojakih manipulacija svjetlošću, pa bi logični daljni korak bio i sprega više mikrolasera u istu nit, samo ih treba savršeno uskladiti da bi se dobilo daljnje povećanje kapaciteta linka.
Uglavnom, totalno genijalna stvar, za backbone linkove dušu dalo.
Kruha i igala...
Pis on ju :P
