šta nisu izracunali neki fizicari da su te navodne sfere prakticki neizvedive? spominjali su prstenove iste namjene ko neku mogucnost ali i to je navodno nategnuta prica.
U astronomskim podacima otkriveno sedam zvijezda s
- poruka: 24
- |
- čitano: 7.298
- |
- moderatori:
vincimus
- +/- sve poruke
- ravni prikaz
- starije poruke gore
sama površina Sunca ima 6000 °K, a izljevi plazme - protuberance - do milijun °K...
ne znam koji materijali bi to podnijeli, a ne govorimo još i o magnetižzmu...
jedino kad bi ko one lampe napravio sve i koordinirano "utisnuo" na površinu...
a naše Sunce je patuljak spram nekih zvijedzda...
sama površina Sunca ima 6000 °K, a izljevi plazme - protuberance - do milijun °K...
ne znam koji materijali bi to podnijeli, a ne govorimo još i o magnetižzmu...
jedino kad bi ko one lampe napravio sve i koordinirano "utisnuo" na površinu...
a naše Sunce je patuljak spram nekih zvijedzda...
Any sufficiently advanced technology is indistinguishable from magic. (A. C. Clarke)
sama površina Sunca ima 6000 °K, a izljevi plazme - protuberance - do milijun °K...
ne znam koji materijali bi to podnijeli, a ne govorimo još i o magnetižzmu...
jedino kad bi ko one lampe napravio sve i koordinirano "utisnuo" na površinu...
a naše Sunce je patuljak spram nekih zvijedzda...
Pa nisi baš pročitao članak. U članku je riječ o crvenim patuljcima koji su puno manji od našeg Sunca, zrače do 10.000x slabije i imaju površinsku temperaturu od 2.500K do 3.500K.
sama površina Sunca ima 6000 °K, a izljevi plazme - protuberance - do milijun °K...
ne znam koji materijali bi to podnijeli, a ne govorimo još i o magnetižzmu...
jedino kad bi ko one lampe napravio sve i koordinirano "utisnuo" na površinu...
a naše Sunce je patuljak spram nekih zvijedzda...
Ne mora sama sfera biti blizu površine sunca, može biti veličine zemljine orbite. U teoriji.
sama površina Sunca ima 6000 °K, a izljevi plazme - protuberance - do milijun °K...
ne znam koji materijali bi to podnijeli, a ne govorimo još i o magnetižzmu...
jedino kad bi ko one lampe napravio sve i koordinirano "utisnuo" na površinu...
a naše Sunce je patuljak spram nekih zvijedzda...
Temperatura je visoka, ali je broj cestica koje prenose tu toplinu jako mali, tako da objekti mogu prezivjer uz adekvatnu zastitu.
Kao primjer postoji Parker Solar probe.
Treba otic i vidjet jel je jedan genijalan inzenjer tamo u transporter bufferu u diagnostic loopu, mozda ga treba spasit.
Isto tak, koja promasena civilizacija, pa kaj jednostavno nisu kopali ugljen i vadili naftu. To se sve stalno obnavlja. A oni idu greenwashani cijelu zvijezdu nacickat solarnim panelima.
sama površina Sunca ima 6000 °K, a izljevi plazme - protuberance - do milijun °K...
ne znam koji materijali bi to podnijeli, a ne govorimo još i o magnetižzmu...
jedino kad bi ko one lampe napravio sve i koordinirano "utisnuo" na površinu...
a naše Sunce je patuljak spram nekih zvijedzda...
Pogledaj epizodu TNGa Relics.
Promjer sfere je cca 2/3 promjera Zemljine orbite oko Sunca. Sasvim dovoljno daleko od zvijezde.
Unutarnja povrsina cca 250 milijuna class M planeta.
teoretska fizika je postala 90% sf ionako danas sa pustim ludim idejama ali ovo mi je novo, sf pisac i sf serija se predstavljaju ko "dokaz" diskutabilnoj da ne recem sf teoriji.
U našem slučaju između Zemlje i Marsa.
Taman da je i moguće napraviti sferu koja je veća od Zemljine orbite i da ona prikuplja energiju - radilo bi se o užasno velikoj količini energije.
I onda svu tu energiju usmjeriti prema zemlji i tamo ju onda utrošiti.
Ali NITKO NE OBJAŠNJAVA kako ohladiti zemlju od sve te silne energije. Pa zemlja bi zakuhala čas posla
Uglavnom.... meni je ta priča u sferi maštanja nekog klinca koji nema pojma o ničemu drugom i koji ne kuži posljedice sakupljanja tolike količine energije
Mislim da neki nisu s pažnjom pročitali članak i nisu sasvim upoznati sa konceptom.
1. Freeman Dyson, koji je osmislio koncept, nije SF autor već pravi pravcati teoretski fizičar i matematičar.
2. Nikakva SF dela nisu uzeta kao dokaz bilo čega. Naučnici su uzeli hipotezu, da bi neka daleka, napredna civilizacija mogla izraditi delimičnu Dysonovu sferu. Zatim su definisali karakteristike koje bi takav sistem imao, posmatran sa Zemlje, pre svega sjaj koji bi bio promenljiv i slabiji (tj previše u infracrvenom delu spektra) u odnosu na ono što bi se očekivalo prema drugim fizičkim karakteristikama (veličini i masi). Na kraju su pregledali dostupne realne, empirijske podatke i prepoznali sedam zvezda čija se kombinacija karakteristika ne uklapa u zvanične modele nastanka i razvoja zvezda, ali bi se dale objasniti prisustvom delimične Dysonove sfere.
3. Ovo se i dalje ne smatra potvrdom hipoteze, već se predlaže dodatna, naprednija analiza.
4. (delimična) Sfera bi bila konstruisana na bezbednoj udaljenosti od zvezde i ne bi naprosto usmeravala zračenje ka "matičnoj" planeti poput ogromnog ogledala (stvarajući pritom kosmički zrak smrti) već bi se na primer radilo o nizu fotoelektričnih ćelija koje bi pretvarale solarnu energiju u bezbedan i praktičan oblik ili nešto slično.
Mislim da su ljudi na ovom forumu premalo maštoviti. Ta sfera, kao što se i u članku navodi ne bi morala biti baš stvarno sfera, već hrpa objekata oko zvijezde koji iz daljine izgledaju kao sfera. Zatim, pričate o matičnom planetu. Ajde uključite malo više maštu - možda su oni već sve planete, patuljaste planete, asteoride i sitno kamenje zdrobili i sav materijal iskoristili za izradu tih novih struktura na kojima mogu potpuno kontrolirati sve uvijete života. Naravno, sad se može postaviti pitanje kako dobivaju gravitaciju. E pa, možda su bioinžinjeringom uspijeli izmijeniti svoja tijela da im ona više ne treba. Možda pak prednji dio tih ogromnih objekata-panela služi za preuzimanje energije iz zvijeze, a iza svakog toga panela se nalazi mega prstenasta struktura koja se okreće i tako centrifugom stvara umjetnu gravitaciju. Možda usisavaju plin s površine sunca i fuzijom ga pretvaraju u teže elemente. U svakom slučaju, vrlo je logično zaključiti da je nužan korak u razvoju bilo koje civilizacije oslanjanje na energiju matične zvijezde. Jedino da se taj korak razvoja preskoći jest nekakvo veliko otkriće u fizici što prema sadašnjim saznanjima nije izgledno da će se dogoditi, tj. da je moguće ostvariti ako se civilizacija prostire isključivo na jednome planetu.
smrdi mi ovo na pogodovanje lokalnim inženjerskim lobijima. ako konstrukcija ne izdrži bar 100.000 godina, bit će tužbi ...
Danas se pretpostavlja da bi se lakše i brže došlo do proboja u fuzijskoj energiji ili antimaterije ili... nego se patiti sa nekakvom sferom
Danas se pretpostavlja da bi se lakše i brže došlo do proboja u fuzijskoj energiji ili antimaterije ili... nego se patiti sa nekakvom sferom
Tko to pretpostavlja?
Dyson je govorio o energetskim potrebama civilizacije koja je već svladala sve oblike korištenja nuklearne energije, fisije i fuzije na matičnom plaanetu i iskorištava energiju čitavih zvijezda koje su, usput, fuzijske naravi i sadrže daleko više materijala, fuzijskog ili bilo kojeg drugog, nego ga se može skupiti sa svih ostalih tijela u sunčevnom sistemu.
Dio je to hipotetskih astronomskih razmatranja, a ne priručnik za gradnju. U istu kategoriju spada i Kardaševova skala civilizacija (Kardashev scale - Wikipedia) koja govori o hipotetskim potrebama nekih iznimno razvijenih zvjezdanih civilizacija.
1). koja debljina kabla?
2). kako šnjuru zaštititi od lopova koji vade bakar?
3). koja dužina šnjure do matičnog planeta (ipak jako puno se gubi na daleke vodove)?
4). ili se AliJeni uvate u lanac pa amperima nose struja (kad se male ruke slože)?
5). Ili Vaj-Faj, pri tom ogromni gubiTci energije?
a naći će se i koji jaki magnet ili slična ujdurma za ušparati malo struje
Kurzgesagt je napravio odličan video od 7-8 minuta o hipotetskom pravljenju Dysonove sfere. U svakom slučaju zanimljivo za pogledati
Morao bi se "rastaviti" čitav Merkur kako bi se došlo do dovoljne količine materijala za izradu svih tih "satelita". Naravno govori se o epskom pothvatu koji sada izgleda nemoguće, ali samo prije 100 godina bi ovo tipkanje što ja upravo radim bilo potpuno nemoguće. Prije samo 100 godina.
Naravno. Pri tom nije potrebno napraviti kompletnu sferu da bi se pustila u rad i počela davati energiju. Početak je jedan satelit, u Zemljinoj orbiti, i to verujem da ćemo uskoro videti (mislim da je i pravljen nekakav proof of concept prenosa energije iz svemira). Sledeći korak je prsten satelita oko Sunca, negde u ravni Zemljine putanje, koji bi se prvo "progušćivao", pa onda širio. Doduše, biće potrebno rešiti problem da Zemlja svojom gravitacijom ne narušava orbite tih satelita i verovatno gomilu drugih stvari, ali to je nešto što može da se radi jako dugo - ovo je, kao što si napisao, potencijalno viševekovni projekat (koliko će samo tu biti mita i korupcije! ).
Blago distopijska mogućnost je da ćemo prvo praviti sferu oko naše planete (i ako pogledamo šta radi SpaceX sa Starlinkom, ona ne deluje tako daleko)
Naravno. Pri tom nije potrebno napraviti kompletnu sferu da bi se pustila u rad i počela davati energiju. Početak je jedan satelit, u Zemljinoj orbiti, i to verujem da ćemo uskoro videti (mislim da je i pravljen nekakav proof of concept prenosa energije iz svemira). Sledeći korak je prsten satelita oko Sunca, negde u ravni Zemljine putanje, koji bi se prvo "progušćivao", pa onda širio. Doduše, biće potrebno rešiti problem da Zemlja svojom gravitacijom ne narušava orbite tih satelita i verovatno gomilu drugih stvari, ali to je nešto što može da se radi jako dugo - ovo je, kao što si napisao, potencijalno viševekovni projekat (koliko će samo tu biti mita i korupcije! ).
Blago distopijska mogućnost je da ćemo prvo praviti sferu oko naše planete (i ako pogledamo šta radi SpaceX sa Starlinkom, ona ne deluje tako daleko)
To je bezvezan koncept jer sama površina antene koja bi na Zemlji primala energiju bi morala biti nekoliko redova veličine veća od površine panela koji bi ekvivalentnu snagu generirali na toj istoj površini, i opet bi imao isti problem, da je ta polovica planeta uvijek jedan dio dana u mraku, drugačije ne ide, jer bi orbita satelita morala biti geostacionarna (u tom slučaju).
Najbolje rješenje bi bilo razvijati sustave prijenosa energije plazmom (kao u Star Treku) i onda bi sateliti (koji bi bili izvan geostacionarne orbite, ili više takvih sustava u geostacionarnoj orbiti) gađali plazmom različite prijemne točke na površini, a dalje bi se energija širila vodičima/plazmovodima.
Ali to sve pada u vodu na prvom koraku, kako ujediniti čovječanstvo u jednu naciju?
Naravno. Pri tom nije potrebno napraviti kompletnu sferu da bi se pustila u rad i počela davati energiju. Početak je jedan satelit, u Zemljinoj orbiti, i to verujem da ćemo uskoro videti (mislim da je i pravljen nekakav proof of concept prenosa energije iz svemira). Sledeći korak je prsten satelita oko Sunca, negde u ravni Zemljine putanje, koji bi se prvo "progušćivao", pa onda širio. Doduše, biće potrebno rešiti problem da Zemlja svojom gravitacijom ne narušava orbite tih satelita i verovatno gomilu drugih stvari, ali to je nešto što može da se radi jako dugo - ovo je, kao što si napisao, potencijalno viševekovni projekat (koliko će samo tu biti mita i korupcije! ).
Blago distopijska mogućnost je da ćemo prvo praviti sferu oko naše planete (i ako pogledamo šta radi SpaceX sa Starlinkom, ona ne deluje tako daleko)
Ali to sve pada u vodu na prvom koraku, kako ujediniti čovječanstvo u jednu naciju?
Pa to je bar lako, čim naletimo na neke aliene odmah smo svi mi skupa protiv njih. Šalu na stranu, valjda ćemo nekad doseći razmišljanje da smo svi građani svijeta. Još je Diogen u Grčkoj prije 3000 godina imao poznatu izjavu "ja sam građanin svijeta", valjda ćemo i mi tome doskočiti
To je bezvezan koncept jer sama površina antene koja bi na Zemlji primala energiju bi morala biti nekoliko redova veličine veća od površine panela koji bi ekvivalentnu snagu generirali na toj istoj površini, i opet bi imao isti problem, da je ta polovica planeta uvijek jedan dio dana u mraku, drugačije ne ide, jer bi orbita satelita morala biti geostacionarna (u tom slučaju).
Najbolje rješenje bi bilo razvijati sustave prijenosa energije plazmom (kao u Star Treku) i onda bi sateliti (koji bi bili izvan geostacionarne orbite, ili više takvih sustava u geostacionarnoj orbiti) gađali plazmom različite prijemne točke na površini, a dalje bi se energija širila vodičima/plazmovodima.
Ali to sve pada u vodu na prvom koraku, kako ujediniti čovječanstvo u jednu naciju?
Nije baš ni bežično slanje tolike količine energije jednostavno (kad bi tehnički i bilo izvedivo) na koji god način da se šalje: mikrovalovi, plazma, nešto deseto - gubici su ogromni, a ostaje problem ako i uspiješ dobiti da je gustoća energetske zrake stvarno velika, dobiješ dijelove atmosfere gdje ne da ne smiješ imati nikakav zračni promet, nego ubijaš sve živo i utječeš zračenjem na samu atmosferu.
Space-Based Solar Power: A Skeptic's Take - IEEE Spectrum