Koji televizor kupiti - vodič za odabir

Pa i ja radim u trgovini sa televizorima,pa valjda znam šta pričam.Ovi is santa domenice,možejo ,da pričaju koliko oču,jer dok stvarno ne probaju ovaj signal,neče zasigurno znat,koji televizor podpire a koji ne.A ovo su zasad,samo špekulacije. Pa ne treba ja ništa ,da čitam.Jer kod nas,se več može pratit taj signal.Isprobano,radi sve.

Pozdrav, u potrazi sam za novim tv-om pa bih vas molio za pomoć. Tražim tv, 32-40 inča, full HD, smart tv mi nije toliko bitan, koliko mi je bitna kvaliteta slike u cjenovnom rangu 2500-3200 kn. Tv prije svega koristim za gledanje filmova u zamračenoj sobi. Ukoliko uz to podržava i hevc te ove ostale stvari o kojima se raspravljalo u prošlim postovima (a o kojima osobno ne znam skoro ništa) pa da bude i donekle "future proof",  još bolje. Unaprijed zahvaljujem na svim prijedlozima!

 4mal ako imaš volje i vremena pls odgovori na pp

mora biti dvb-t2 hevc H265

Da nešto napišem,oko DVB-T2 i HEVC kodeka.Vidim,da su jedni napravili pravu malu revoluciju, oko toga.

Glavna razlika izmedju DVB-T i DVB-T2 standarda nije primarno u kodiranju vec pre u nacinu prenosa signala. Kao i DVB-T i kod DVB-T2 standarda se koristi kvadraturno-amplitudna modulacija(QAM). Kod ovog tipa modulacije,koji je dosta popularan, recimo kablovski internet je takodje njime kodiran, dva amplitudno modulisana signala se kombinuju i salju kao jedan a zatim se sledeca dva kombinuju i sa faznim pomakom od 90 stepeni salju iza prvog. Cetiri ovakva kombinovana signala cine jedan krug(prvi signal+pomak od 90 stepeni do drugog + pomak od 90 stepeni do treceg... daju 360 stepeni). Tako modulisan signal nosi oznaku 4QAM i izgleda ovako(1 krug sa 4 kvadratno amplitudno modulisana signala):

Povecanje broja ovakvih krugova koji se salju u datom trenutku omogucava da se posalje vise informacija(tj. u digitalnom prenosu vise bita). 8QAM signal bi izgledao ovako(2 kruga sa po 4 kvadratno amplitudno modulisana signala daju 8 kvadratno amlitudno modulisanih signala):

E sad, nazad na standarde. DVB-T standrad moze da koristi maksimalno 64QAM dok DVB-T2 moze da ide do 256QAM. Sto ce reci moze se preneti veca kolicina informacija sto je jako bitno za visoke rezolucije. Naravno, to ima cenu, pa uz povecanje protoka se povecava i sansa da dodje do gubitaka podataka pri prenosu usled interferencije(mesanja signala), prepreka i slicno.

Kako bi se interferencija od odbijenih signala smanjila, koristi se pauza izmedju slanja dva signala(Guard Interval) a u toj pauzi se signal dekodira i time sprecava mesanje korisnog signala sa losim. Sto je pauza veca, prenos je sigurniji, ali logicno, sto su vece pauze, manja kolicina podataka se prenosi u datom trenutku vremena. Kod DVB-T standarada je maksimalna pauza 1/32 a kod DVB-T2 ide do 1/128. Odavde se opet zakljucuje da su paze manje, sto dovodi do veceg propusnog opsega ali i veceg broja gresaka sto opet znaci da je DVB-T2 signal osetljiviji na smetnje. Ovo je opet samo deo razlike.

Iz svega ovoga se lako zakljuci da je najveci problem u prelasku na DVB-T2 standrad u stvari predajno prijemna oprema. Potrebni su modulatori koji su sposobni da modulisu 256QAM signala umesto 64QAM kod DVB-T, izvode se kompleksnije furijefe transformacije, intervali su manji pa je potrebna veca preciznost... Sto je i razlog,da ovakva oprema nije uopste jeftina.

DVB-T i DVB-T2 su standardi za digitalni signal,kojiim se prenosi MPEG Transport Strema Container a u MPEG Transport Stream containeru moze,da bude bilo sta, na primer Video u MPEG-2, Video u MPEG-4, audio u AC-3, Audio u MPEG layer 2, Audio u AAC, teletext, superteletext, EPG, subtitlovi, nove interkativni sadrzaji, novi formati prethodno navedenih sadrzaja itd. I to sve istovremeno,i paraleno za vise kanala.

Dovoljno je znati,da video i audio moraju biti u container fajlu,pa cete automatski shvatiti,da ono sto je u containeru nema direktne veze sa nosacem containera.
DVB-T i DVB-T2 su samo postari,koji donose MPEG Transport Stream pakete,a sta je u njima to nije njihova briga.

- kada se kod digitalne televizije spominje MPEG-2 misli se,da je vidoe u MPEG-2 i audio u MPEG layer 2 ili AC-3.
- Kada se spominje MPEG-4 misli se,na video u H.264/MPEG-4 AVC formatu i audio u AAC formatu.

I jedno i drugo su samo sistemi kompresije videa i audia, i mogu biti spakovani u razlicite containere, i prenosaeni raznim vrstama signala. Nisu direktno vezanie ni za DVB-T ni za DVB-T2 ni za americki ATSC...

Hrvatska na primer za obicne kanale koristi DVB-T i MPEG-2 kompresiju a za HD kanale  koristi DVB-T i MPEG-4 kompresiju.

Još nešto o HEVC kodeku.

H.265 podržava 4K (4096x2160) prikaz sadržaja. Na taj način, H.265 predstavlja idealnu tehnologiju za prikaz visokokvalitetnih IP videosadržaja. H.265 je standard videokompresije i nasljednik ranijeg H.264 standarda.H.265 (poznat i pod skraćenicom HEVC – High Efficiency Video Coding, odnosno „videokodiranje visoke učinkovitosti") je odobren kao službeni nasljednik H.264 kao ITU-T standard. On dvostruko povećava opseg kompresije podataka u odnosu na H.264, pri čemu zadržava isti nivo kvaliteta videa. Može se koristiti i za značajno podizanje nivoa kvaliteta videa uz istu brzinu prijenosa podataka.Dizajniran je s ciljem učinkovitijeg kodiranja u odnosu na H.264, odnosno radi smanjenja zahtjeva za postizanje potrebne brzine prijenosa podataka za pola, uz zadržavanje sličnog nivoa kvaliteta prikaza. U zavisnosti od primjene, H.265 koderi mogu reducirati složenost procesa obrade podataka, poboljšati stepen kompresije, robusnost i otklanjanje grešaka, kao i smanjiti latenciju kod kodiranja. Iako H.264 može prenositi SD sadržaje pri brzini od 1 Mbps, H.265 može činiti isto pri rezoluciji od 720p (1280x720), kao i HD sadržaje pri brzini od 1 do 2 Mbps.H.265 je potrebno, za 39 do 44 posto manje dekodiranja toka bitova, u odnosu na H.264, a rezultati mogu biti različiti, uz različite metode kontrole kvaliteta.

Kao i H.264, koji koristi Main, Baseline i Simple profile, prva odobrena verzija HEVC/H.265 standarda uključuje profile slike kakvi su Main, Main 10 i MainStill Picture. Profil Main podržava bitnu dubinu boje od osam bitova po slici, što omogućava prikaz od 256 nijansi po primarnoj boji, odnosno 16,8 miliona boja. Profil Main 10 podržava bitnu dubinu boje od deset bitova po slici, koja omogućava prikaz 1.024 nijanse po primarnoj boji, odnosno ukupno 1,1 milijardi boja, što ga čini idealnim za UHDTV. Oba koriste i 4:2:0 poduzorkovanje krominantnog signala.
HEVC također omogućava korištenje dodatnih profila. Među ekstenzijama planiranim za budućnost su povećanje bitne dubine boja, 4:2:2 i 4:4:4 poduzorkovanje krominantnog signala, kodiranje više perspektiva (MVC) i skalabilno kodiranje (SVC).

 Sorry, ali nije li ti logičnije nazvati dućan pa pitati? :D Dobiješ točnu informaciju unutar 2 minute umjesto da čekaš razna nagađanja i pretpostavke na forumu pola dana.

Anyway, zakonski je rok 14 dana unutar kojeg možeš vratiti robu kupljenu preko webshopa iz bilo kojeg razloga. S tim da vjerojatno u tom slučaju moraš vratiti u originalnoj ambalaži i to. Hoće li ti ovi možda htjeti izaći u susret, ne znam. Ako želiš zamijeniti za nešto skuplje i nadoplatiti, vjerojatno bi bili skloniji tome. :D Nazovi pa se probaj dogovoriti.

 Eh, s tim ti stvarno nikako ne mogu pomoći.  Budi sretan da ne zoveš neku državnu ustanovu, ovi će ti se u nekom trenu možda stvarno i javiti.

Koja je razlika između Philipsa 49PUS7101 i 49PUS7181? Prema usporedbi sa službenih stranica (http://www.philips.hr/etc/philips/b2c/compareproducts.html?locale=hr_HR&catalog=CONSUMER&ctn=49PUS7181/12,49PUS7101/12), ispada da postoji samo jedna jedina razlika, i to u zvučnicima, jer 7181 ima jače zvučnike. Je li zaista razlika jedino i isključivo u zvučnicima (i samom izgledu/dizajnu televizora, ali to mi je ponajmanje bitno)?

Isto tako, nigdje ne uspijevam pronaći koje panele imaju ta dva modela i je li možda razlika u vrsti panela.

 Dobro je, u Elipsa se ni u dućanu na telefon ne javljaju, a ne nalaziš ni prodavača često, posebno kod nas u Splitu i u Savskoj tu u Zagrebu.

Pozdrav,

da li kupiti Philips 55PUS8700 za 9000 kn s obzirom da nema HDR?

Hvala.

Evo neki dan sam u Elipsu dobio daljinski u ruke da se igram i provjerim sve što me zanima na 49PUS7101 jer mi je on na nekakvom popisu kandidata. Ne znam jesam li očekivao previše, ali sam zaista razočaran kako radi upscaling slike. U demo modu je sve super, jer je 4K. Međutim, kad pustiš full HD stvarno mi je teško povjerovati da kvalitetan televizor može tako loše raditi upscale full hd -> 4K. Na rubovima objekata, pa čak i na statičnom tekstu sve je puno artefakata, a stvar naravno postaje još gora ako se radi o upscaleu običnog tv signala, dok povrh svega čak ni boje nisu kako bi trebale biti.

Uspoređujući to sa Sonyjem kojeg imam već godinama i koji ima sjajnu dubinu boja i čak i upscale slike niske rezolucije radi odlično, doslovno se osjećam kao kreten što sam uopće htio mijenjati tv za nešto novije.

Shvaćam da upscale na full HD i upscale na 4K vjerojatno nije jedno te isto, ali malo sam ostao iznenađen i zatečen jer je slika bila ispod bilo kakvih mojih očekivanja. Još bih mogao progutati loš upscale običnog iptv signala, ali kako bi se na tv-u uglavnom reproducirao full hd materijal, ovako loš upscale me definitivno nije kupio :(

 Ma kakav upscaling na dvostruku rezoluciju... Mani se ćorava posla. Matematički je nemoguće da to izgleda dobro. Marketinške gluposti da te uvjere da trebaš kupiti novi TV bez ikakvog stvarnog razloga. 4K je općenito skoro u potpunosti marketinška glupost jer možda 2 % populacije ima sobu u kojoj s dovoljno male udaljenosti gleda TV da bi im tolika rezolucija bila relevantna.

Na dvostruku rezoluciju?! WTF?!

Matematičaru moj a da pomnožiš te brojeve?