Općenito o procesoru.(uz malu pomoć wikipedije:) )
CPU-(Central Processing Unit)ili skraćeno procesor je srce svakog računala. Iako centralni procesor nije jedini procesor, njega imaju grafička kartica (GPU), zvučna kartica i mnogi drugi dijelovi, ali pod imenom procesor najčešće se misli na centralni procesor (CPU).Procesor se sastoji od milijuna tranzistora smještenih na jednom čipu i on određuje ostalim komponentama računala šta i kada će raditi. Procesor također ima i svoju priručnu memoriju (cache) iz koje dohvaća podatke puno brže nego iz radne memorije.Prvi procesor na jednom čipu proizvela je tvrtka Intel 1971 godine, zvao se Intel 4004 i sastojao od 2300 tranzistora dok npr. novi model Intel Core Duo ima skoro 300 milijuna tranzistora.Ako danas kupujete računalo u njemu će biti AMD-ov ili Intel-ov procesor. Ostali proizvođači su nestali sa scene i rijetki još proizvode procesore kao npr. VIA.
Moore-ov zakon (Moore's Law) glasi da će se svakih 18 mjeseci udvostručiti broj tranzistora i integriranih krugova na procesorima a izrekao ga je Gordon Moore još na početku proizvodnje procesora i sa godinama se pokazalo da je njegovo predviđanje o velikoj brzini u razvoju procesora bilo točno.
Kako radi procesor?
Procesor obrađuje i izvršava mašinski kod (binarni) koji mu govori šta da procesor radi. Jedini razumljivi jezik procesoru je mašinski jezik. CPU radi tri osnovne stvari:
Pomoću ALU (en. Arithmetic/Logic Unit) procesor je u mogućnosti da izvodi osnovne matematičke operacije (sabiranje, oduzimanje, množenje i dijeljenje). Moderni procesori su u mogućnosti da obavljaju i jako komplikovane operacije.
Procesor prebacuje podatke s jednog memorijskog mjesta na drugi
Shodno naredbama, procesor može skočiti na novi set instrukcija
Glavni dijelovi procesora su:
* Artimetričko logička jedinica (ALU)
Dio zadužen za sve matematičke kalkulacije
* Registri
Registri su jednostavne flip-flop zakačke, na slici ih imamo 3, no moderni procesori ih imaju mnogo više.
* Program counter
Dio zadužen, doslovno, za brojanje, shodno naredbi on povečava vrijednost za 1, ili je resetira na 0.
* Intrukcijski registar i dekoder
Dijelovi koji kontrolišu sve ostale dijelove procesora
Poslije obrade podataka, adresna sabirnica šalje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz dobivaju podaci iz memorije, odnosno šalju. Čitanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju, tj. kada je procesor želi, reset postavlja program counter na 0.
Procesor radi u tijesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak koji ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga je bitno imati što više RAM memorije jer CPU onda može adresirati mnogo više podataka.
Socket za procesor
O tome kakav utor (socket ili slot) imate na matičnoj ploči ovisi kakav procesor možete umetnuti u računalo. Kroz povijest je bilo stvarno puno različitih utora a najnoviji su: za AMD (socket A, sck.754, sck.939, AM2,AM2+,AM3), za Intel (sck.423, sck.478, sck.775,sck.1366). Za serverska računala se još koriste sck.604/604, pac418, pac611 itd a za mobilna sck.479, sck.S1 itd.Kroz povijest računala predstavljeno je više od 30 različitih utora za procesore.Ovdje ćemo prikazati samo one na koje možete naići u praksi. Svaki socket ili slot podržava određene tipove procesora i na to treba paziti pri izboru procesora.
AMD
Socket A ili Socket 462 je stariji vrlo raširen socket za AMD procesore.Podržani procesori su:
Athlon 650 - 1400 MHz
Athlon XP 1500+ - 3200+.
Duron 600 - 1800 MHz
Sempron 2000+ - 3300+
Athlon MP 1000 MHz - 3000+
Sempron 2500+ ili jači
Athlon 64 2800+ - 3700+
Turion 64
Socket 939 je vrlo popularan socket predstavljen 2004 godine kao zamjena za socket 754 (za Athlon 64 seriju procesora). Već je predstavljena i zamjena za ovaj socket (AM2) Podržani procesori su:
Athlon 64
Athlon 64 FX
Athlon 64 X2
Neki Opteron procesori 1xx serije
Neki Sempron procesori 3xxx serije
Socket AM2 je novi socket za AMD procesore predstavljen 2006 godine kao zamjena za sockete 754 i 939..
Athlon 64
Athlon 64 FX
Athlon 64 X2
Sempron..
Opteron
Vecina procesora za am2 socket je kompatibilna sa am2+ socketom
Athlon 64
Athlon 64 X2
Athlon II X2
Phenom 2 X2/X3/X4
Opteron
Phenom series :--Neke ploce samo uz flash biosa
Phenom X4
Phenom X4
Phenom X3
Phenom X2
Procesori za Socket AM3 imaju ugrađen memoriski kontroler za DDR3 memoriju,i procesori kada se nalaze na AM2/AM2+ socketu mogu samo koristiti DDR2 memoriju.Znaci da su kompatibili sa starijim AM2/AM2+ socketom,no nazalost am2 procesori nisu kompatibilni sa socketom AM3
Phenom II X4
Phenom X4/
Phenom X3/II X3
Phenom X2/II X2
Amd-eovi procesori za socket AM3 mogu raditi sa DDR3 memorijom do samo 1333mhz.
INTEL
Socket 423 je prvi socket za Intel Pentium 4 procesor i proizvođen je manje od godinu dana. Zamijenio ga je socket 478. Podržani su Pentium 4 procesori sa Willamette jezgrom brzine od 1300 do 2000 MHz. Na ovaj socket je moguće staviti adapter koji omogućava i stavljanje 478 procesora.
Jedan od najraširenijih Intelovih socketa. Zamijenio ga je najnoviji socket LGA 775. Podržani procesori su:
Pentium 4 1.4 - 3.4 GHz
Celeron 1.7 - 3.2 GHz
Celeron D do 3.2 GHz
Pentium 4 EE 3.2 i 3.4 GHz
Jedan od novijih socketa za Intelove procesore još je poznat i kao LGA 775 i razlikuje se od ostalih socketa po tome što se pinovi nalaze na socketu a ne na procesoru kao kod ostalih.Podržani procesori su:
Pentium 4 2.66 - 3.80 GHz
Celeron D 2.53 - 3.46 GHz
Pentium 4 EE 3.20 - 3.73 GHz
Pentium D 2.66 - 3.60 GHz
Pentium EE 3.20 - 3.73 GHz
Pentium Dual Core
Core 2 Duo 1.60 - 3.5 GHz
Core 2 Quad
Core 2 Extreme
Najnoviji intelov socket za trenutno najbrže procesore core i7,razlika od starijek socketa LGA775 je što socket LGA1366 na sebi(socketu) ima 1366 pinova,za razliku od 775.Podržani procesori korisete simulate threading tehnologiju (o tome nešto kasnije) i imaju ugrađeni memoriski kontroler,te nisku kompatibilni sa starijim socketom.. Podržani procesori:
Core i7 920
Core i7 940
Core i7 965 Extreme Edition
Core i7 975 Extreme Edition
Overclocking je podešavanje frekvencije rada procesora, grafičke kartice, ili neke druge komponente osobnoga računala iznad tvorničkih postavki. Time se rad računala više ili manje ubrzava, mada se njime ugrožava stabilnost pojedinih komponenti i računala u cjelini. Overclockingom se uglavnom bave PC-entuzijasti, mada se prvim overclockerom može nazvati Nikola Tesla - jedan od njegovih pokusa uništio je električnu centralu Colorado Springsa, ostavljajući cijeli grad u mraku. Današnji overclockeri ili iskorištavaju stare komponente do maksimuma ili obaraju rekorde 'clockanjem' komponenti uz aktivno hlađenje zrakom, vodom ili plinom. Komponente koje se najčešće overclockiraju su procesor, grafička kartica, matična ploča i RAM. Uz overclocking u zadnje se vrijeme sve češće prakticira i 'underclocking' - snižavanje radne frekvencije radi manjega zagrijavanja i štednje energije. Intelov underclocking zove se SpeedStep, a AMD-ov Cool'n'Quiet.
Postupak:FSB, voltaže, možitelji...
Primjer Intel Pentium 4 procesor:
Ubrzavanje procesora i cijelog P4 sistema vrši se u BIOS-u računala, podizanjem brzine procesorske (FSB - front side bus) sabirnice. Postoje matične ploče i programi kojima je moguće namještanje brzine sabirnice iz operativnog sustava. Množitelj je broj s kojim se množi osnovna frekvencija i iz toga se dobije stvarna brzina procesora. FSB x množitelj = brzina u MHz Treba također napomenuti da postoji stvarna i efektivna frekvencija FSB-a.Današnji noviji procesori imaju, 800MHz sabirnicu. Prava frekvencija tih procesora je 200MHz ali zbog quad-pumped arhitekture u jednom taktu se prenosi 4 informacije i zbog toga se kaže da «ima» 800MHz. (200x4=800) Svi P4 imaju takvu arhitekturu, razlika je samo u brzini sabirnice. Recimo stariji procesor koji ima 533MHz efektivnu sabirnicu ima u stvarnosti 133MHz pravu (133x4=533).
Znači kad računamo brzinu procesora uzima se stvarna brzina sabirnice i pomnoži s množiteljem. Ako ne znate koliko vam je množitelj jednostavno podijelite brzinu procesora s brzinom sabirnice. Npr P4 2800MHz (800MHz BUS) :: 2800 / 200 = 14. Zašto dijelimo sa 200 a ne 800 napisano je gore. Taj procesor ima množitelj 14. Kod P4 se ne mogu mjenjat množitelji, kako ni kod novijih athlona, zato smo ograničeni na FSB kod overklokiranja.
Ako ovo sve djeluje zbunjujuće evo bitnog sažetka:
Za overkloking koristimo pravu brzinu sabirnice koja se zasad kreće od 100 do 200MHz. Ako se pomnoži sa 4 dobijemo efektivnu brzinu koji viđamo na kutijama (800, 533, 400).Još što je bitno za sam overclocking – treba imati kvalitetne komponente kao što su memorija, napajanje i ploča kako bi se dobili što bolji rezultati.
Hlađenje Kakvo bilo da bilo, primarno je da je temperatura procesora ispod 38-42 celzijuseva stupnja bez opterećenja procesora i ispod 50-55 celzijuseva stupnjeva na potpunom opterećenju..
Hyper threading tehnologija
Hyperthreading je tehnologija koja se pojavila s Pentium 4 procesorima, a omogućava obradu dvije teme istovremeno koristeći neiskorištene dijelove cijevovoda (pipeline). Iako nije učinkovita kao dvije jezgre, omogućava računalu veću efikasnost u obradi podataka. Intel tvrdi da je povećanje potrošnje uz korištenje ove tehnologije samo 10%.
Što se tiče Atom procesora za standardni PC, Intel je proizveo drugu seriju naziva Diamondville. U ponudi se nalaze modeli 200 i N200 koji se baš i ne razlikuju od MID procesora. Problem kod modela N200 je taj što koristi chipset i954 iz 2005. godine, koji troši mnogo energije. Nije nam jasno zbog čega se Intel nije potrudio ovdje ubaciti nešto novije.Noviji intelovi core i7 procesoru koriste simulathreading tehnologiju,to je malo dotjerani Hyperthreading,ali je u principu isto.
Raspored procesora prema snazi (za gaming).Za novije sockete,LGA 775,LGA1366,AM2+,AM3)
Kako se tržište izbacuje sve više razvija zahtjevnih igara,osim grafićke za postizanje većeg broja slićica u sekundi (FPS-a) trebaćevam i brži procesor.Ovdje cemo procesore raspodjeliti prema performansama u jednoj skupini,i cijenom u drugoj(od 500kn pa nadalje).
Ako čak niste zagriženi gamer,za igranje i manje zahtjevnih igra,dobro će vam doći dvojezgreni procesor.
Do 500KN
Intel:E5200,E5300
AMD:athlon x2 7750 BE,7850BE/ -AM2+
Athlon II X2 240 BOX, 2.8GHz, SckAM3-515KN
Ukoliko imate LGA775 najbolji izbor do 500kn je intelo procesor pentium dual core e5300,takta 2.6ghz,niske potrošnje,i velikog OC potencijala,ukoliko imate AM3 socket ili am2+,najbolji izbor je procesor athlon ii x2 240.Ukoliko uzimate novo (mbo+cpu) onda je moj prijedlog am2+ ploca i athlon ii x2 240.
Do 700kn
Intel:Core 2 Duo E7300,Pentium Dual Core e6300
AMD:Phenom II X2 550 BE BOX, 3.1GHz, SckAM3
Tu nemamo puno raspravljati,ukoliko idete na novi procesor svakako dvojezgrenog phenoma,što se intela tića,oba dva procesora su neisplativa,i pored phenoma,i pored dosta jeftinijeg,a ne punog slabijeg e5300.
Do 1000kn:
Intel:q8400.e8400
AMD:Phenom ii x3 720
Dakako još uvijek takt procesora igra najveću ulogu u igrama,tako ako mijenjate ćesto komponente onda svakako e8400,ako baš i ne onda idite na quad 8400.
Do 1500
Intel:Q9400
AMD:Phenom 2 945/940.
Teška odluka,phenom je rađen za novi socket i varira sa DDR3 memorijom i ima veći takt,ali dosta trošu,"vruć" je i ima manji oc potencijal.Moj izbor bi bio phenom 2 945.
Do 2000kn
Intel :Q9550,i7 920
AMD:Phenom 2 955/965
Naravno ako gledamo snagu,najaći procesor je dakako intelov core i7 920,ali on zahtjeva skupu platformu (mbo,ram).Što se tiće q9550 i phenom 955 ,ista stvar kao sa phenom 945,i quad 9400.
Amd nema u ponudi kod nas jacih procesora,a kod intela ostaju joc i7 940 i 965EE.
Raspodjela performansama:
e5200-athlon x2 7750BE
e5300-athlon x2 7850BE
E6300-athlon x2 240
e8400/e7500-phenom 2 550/545
q8400-q8300-q8200-
phenom 2 940-q9400-phenom 2 945
i7 920-phenom 2 955/965/quad 9550..
Naravno ovo je samo za početnike,tako da sam napisao samo osnove o procesorima.
Svijestski OC rekordi
CPU Cooler
Core i7 920 i 965 recenzija
Intel core 2 duo review
E8400 review
Phenom ii x4 review
overclockersclub
overclockersclub