Razlog zašto korisnici ne vole Linux

Odbija tehnogeekove kojima je tehnologija sama sebi svrhom. Mene bi to odbilo samo ako znam da mi 32 bitni sustav neće biti dovoljan. Sada si upravo načeo ono o čemu želim pričati, ljudi koji se pale na velike brojke bez da znaju značenje iza njih.

 

U biti počinje se pojavljivati neka vrst pomodarstva, a ne stvarne potrebe. Najbolje je kad vidim da lik ima 64 bitni OS, i sada njemu ne odgovara što ima 32 bitni Firefox, on želi 64 bitni kako bi mu sistem "bio usklađen" (što god to značilo).

 (bla-bla)... ukratko, preporučeno je (za početnike, tj one koji nemaju ideju-znanje ili konkretne potrebe..) 32bita. Mislim da Canonical ima 'jače' argumente i slažem se.

 

 -sintetika, nativna 64 bit app. koja se optimizira za određeni CPU (jezgru-cache) kao i GPU može donjeti ubrzanje ali u samo specifičnim uvjetima ili sintetika. Ako je 32bit app stara (nema internu optmizaciju za jezge-cache-RAM ...) bit će sporija od 'nove verzije', pa i na 32 bita, npr novi VGA-driver ili patch u igri.

- čista teorija, nema šanse da je više bita brže osim u slučaju kad je količina (velićina) podatka koji se obrađuje takva da zahrijeva veći registar odnosno na manjebitnom sistemu se tad koristi više ciklusa. Pošto su sad većina naredbi 'hardcoded' u siliciju, MMX-SIMD, razne furieove transformacije... tako CPU s novom jezgrom transkodira npr mpg dvostruko brže od starog CPUa i na nižem taktu i to OS ili app ne može nikako nadoknaditi. Hardware i software su ovosni, programeri su ljudi...

-uz idući odgovor...

 samo dodatak, opet je aplikacija ta koja je 'bitna' jer da bi mogla korisitti više od 2GB po procesu, mora biti 64bitna, bez obzira na OS. (btw, 32 btini OS nije ograničenje za količinu dostupnog RAMa, samo za korištenje 32bit app, dok 64 može obje vrste.. + ''... ali.''. npr flash i sl. problemi ili neki specifičan soft (kao driver) moji tad mora biti 32 ili 64 bitni (odgovarajući OSu) može biti problem. 32 bitne app. su duže u upotrebi i provjerenije su, za većinu (99%) usera su sasvim dovoljne, onaj 1% nije dio preporuke, tj oni znaju koji OS, koliko bita itd.. im je potrebno za konkretan job. (kao što je idući proimjer)

 

 -korisnik koristi aplikacije prema svojim potrebama i znanju (pa i drugi kriteriji, npr 'sviđa mu se DE'). Ako ima znanje zna koja kombinacija mu je potrebna, ako nema čita preporuke i tipka na forumima...

>Ne, nego prestati ići u krajnosti i razumjeti što zapravo dobivaš sa 64 bita. Ajde objasni ovu izjavu:
>>"i fora je sto mozes imati cistaka x64 sistem bez 32 bitne podrske."
>Što je tu fora? Zašto je to tako prijeko potrebno?
Neznam sta da objasnim, meni je logicno ako imas x64 masinu koristi x64 software. Krajnost je podrzavati vise arhitektura na jednom sustavu, koristiti vise librarya, imati XYZ apstraktih layera, emulatore itd., sto na kraju beskorisno usporava i zauzima dodatni prostor.
I onda jos developeri moraju duplo izdavati svojsoftware, ako im to uopce padne na pamet, ili kao sto je u vecini slucajeva samo izdaju 32 bitnu verziju.

>Zapravo, to je do kompajlera (osim ako ne pišeš assembly). Kompajler vrši alokaciju registara pri izradi izvršne datoteke.
Zapravo treba prvo isprogramirati kompajlere da podrzavaju novu arhitekturu, potom developeri moraju kod priloagoditi x64 i nakon toga trebaju uzeti taj kompajler i rekompajlirati svoje programe.

>U biti počinje se pojavljivati neka vrst pomodarstva, a ne stvarne potrebe. Najbolje je kad vidim da lik ima 64 bitni OS, i sada njemu ne odgovara što ima 32 bitni Firefox, on želi 64 bitni kako bi mu sistem "bio usklađen" (što god to značilo).
Aj mi definiraj stvarnu potrebu? Jer je ocito da poznajes nase stvarne potrebe vise nego mi?

x86-64 je bolji od x86, kada se dobro iskoriste sve pogodnosti x64 uvjek je i brzi, bez obzira za koliko malo, ima siri adresni prostor itd.
Imati hibridne sisteme znaci besmisleno usporavanje, bez obzira koliko malo, i dodatno zauzece disknog prostora.
Jedina stvar koju ja osobno mogu zamjeriti x64 je sto je nadogradnja na x86 i shodno tome je backwardcompatible.

Evolucija je evolucija, arhitekture se mjenjaju, get over it.

 -loše quotanje pa je malo nejasno što-komu itd.. može malo preciznije?

kao i tko smo to 'mi'? .... ili je i to iz drugog posta.

 

-tvrdnja: 64bita je brže vs 32 bita? ... šleper od 40m je brži od 20metarskog? brže prenosiš dasku od 40m nego od 20m? Koji jednostavniji primjer još mogu navesti?

 -registar je samo 'gepek', ako je podatak manji, brži je (u svim segmentima, od čitanja s vanjske memorije, prebacivanja kroz sabirnicu u RAM-CPU... sve do izlaznih jedinica). Ciklus (tj broj cikljusa za određenu operaciju) i hardware (možemo govoriti o CPU u ovom slučaju, ali jednako i GPU, HDD..) je ono što određuje brzinu neke operacije.

 

Pa ako nemaš neki konkretan matematički model, algoritam koji dokazuje suprotno, do tad tvrdim, glupost. (spominješ assembly, asembler?) Možda netko kao rustweaver ima alate / volje, kojima bi mogao to provjeriti ''benchati''. Možda bi bilo dobro takve fame i ''znanja'' da je 64 bolje (jače) od 32, konkretno obraditi.

Ključna riječ je PAE kernel, odnosno physical address extension kernel koji omogućava adresiranje do 64Gb RAM memorije.

>Osjetio si ta usporavanja, ili ovako napamet pričaš?

Na windowsu nisam osjetio jer nespadaju u takve usporenja koja se mogu osjetiti, ali bilo kakvo usporenje je veliko ukoliko je nepotrebno. Na linuxu nisam niti pokusavao, tamo bi cak to mogao i iztestirati.

 

>Nije uvijek, nemoj generalizirati. Znaš li što je L1 i L2 cache i koja je razlika u veličini 32 bitnog pointera u odnosu na 64 bitni?

Znam sto je L1 i L2 i znam sta je 32 bitni pointer i sta je 64 bitni i znam toliko matematike da mogu oduzeti to dvoje, ali isto tako znam da X64 ima duplo vise GPR-a i XMM registara, da su ovi prvi duplo siri i da imaju jos manju latenciju od L1. I poprilicno sam uvjeren da ce dobar progrmer i dobar compiler uvjek izgenerirati brzi binary, istina jeste da ce vecinom biti i veci. Moze doci do toga da se efektivno ima 1/2 casha, ali drugi bonusi u arhitekturi negiraju taj efekat.
Davno sam gledao testove i nekada su x64 binary radili sporije, ali krivnja je vecinom bila to sto compileri nisu bili zreli, ali i ti bugovi su se mogli zaobici ako bi programer koristio drugaciju petlju ili nesto malo drugacije kod prezentirao compileru. Jednostavni programi koji nisu koristili puno toga su radili isto, ali takvih programa u svakodnevnom radu nema pogotovo ne danas. Sad sam bas trazio neke novije testove i nikako da nadjem, al bas me zanimaju neki rucno radjeni benchmarci u assembleru koji koriste full pogodnosti svake arhitekture, a da rade isti posao, koji bi bio brzi? Ako netko ima linkove neka posta.

 

>Pucaš u prazno, brojni linux podsustavi su prepuni različitih layera kompatibilnosti za kojekakve tehnologije zbog nemogućnosti postizanja konsenzusa u open source svijetu, jedan više ili manje ništa ne mijenja. Postoje ljudi koji se time bave, i koji odlučuju isplati li im se to.

Neznam tko puca u prazno. Linux sustava postoji ogroman broj, na ogroman broj arhitektura i razlicitih uredjaja i ovo je klasicni primjer generalizacije, a bas specijalizirani sustavi nece imati beskorisnih gluposti ili neiskoristenih stvari. Sustavi koji podrzavaju vise arhitektura po svojoj definiciji imaju minimalno +1 layer koji trosi resurse i prostor i ukoliko nije nuzan, a u slucaju x86 arhitekture, netreba ga se koristiti. Bilo da se radi o jednom CPU ciklusu, jednom bitu u RAM i jednom bitu na disku, ukoliko se moze bez toga treba se maknuti. Svaku stvar treba drzati sto je primitivnije moguce, a ne uvoditi dodatnu komplexnost. Ukoliko osoba ima znanja i volje i tocno zna sta mu treba, sasvim je logicno da ce maknuti sve sto mu netreba.

Ja imam distru gdje koristim compile flagove za svoj CPU i programe kompajliram po onome sta mi treba (npr. imam glazbe samo u FLAC i mp3, formatu i player moze pustatu samo ta dva formata), prvo zasto bi imao hibridni sustav kad je nepotreban? Drugo zasto bi koristio 32 bitni sustav i nebi imao sve funkcije procesora?
Na windowsu je drugacije prica, jer oni moraju iz poslovnih razloga podrzavati stare stvari, sto je rezultiralo time da developeri misle da je 32 bitni binary "silver bullet" i nikome se neda truditi oko x64, nego ajmo podrzavati sve i svasta, jos bi bilo dobro da su u x64 verzijama ostavili i 16 bitnu DOS podrsku pa da bude kupusara od OS-a za poluditi. Na windowsu sam to razumio u pocetku, 2-3 godine nakon sto je izasla x64 verzija windows servera i xp-a, ali da se nakon 10 godina nemoze u potpunosti prijeci i da se rade workaroundovi je tragicno. Nailazio sam i na 32 bitne igre u kojima da bi koristio HiRes texture moras imati x64 windows, zasto, kako, nemam pojma.

 

> -loše quotanje pa je malo nejasno što-komu itd.. može malo preciznije?

>kao i tko smo to 'mi'? .... ili je i to iz drugog posta.

Mi smo oni koji koriste x64 i zele cisti x64. Nije u pitanju samo x64, nego princip ako imas X koristi X.
Nije mi jasna poanta ovih drugih. Tipa neko koristi x64 os (znaci kernel, driveri i vecio diio userspacea), i hoce x64 applikaciju, hurr durr sta ce ti to, neznas sta ti treba, de ti ljepo skini 32 bitnu pa udri preko compatability layera. Zar nije jednostavnije maknuti layer i koristiti x64 firefox? I ne da je jednostavnije nego je i brze. Ili je poanta da batalimo x64 i svi nazad na 32. Ili koristi x64 samo onda kad imas vise od 4 gige rama. Oh noes, sta ce ti x64 FFS imas PAE, nije ti potrebno, neznas sta ti treba, nevracaj se dok nekupis 64 gige rama.


>-tvrdnja: 64bita je brže vs 32 bita? ... šleper od 40m je brži od 20metarskog? brže prenosiš dasku od 40m nego od 20m? Koji jednostavniji primjer još mogu navesti?
>-registar je samo 'gepek', ako je podatak manji, brži je (u svim segmentima, od čitanja s vanjske memorije, prebacivanja kroz sabirnicu u RAM-CPU... sve do izlaznih jedinica). Ciklus (tj broj cikljusa za određenu operaciju) i hardware (možemo govoriti o CPU u ovom slučaju, ali jednako i GPU, HDD..) je ono što određuje brzinu neke operacije.

Upravo to, na x64 u istom broju ciklusa izvrsis operaciju na duplo vecem podatku. Em u novoj arhitekturi ima vise registara, em su kasnije uvedeni i novi instrukcijski setovi.

Generaliziranje. To jako ovisi o algoritmu.

 

Te priče o maksimalnom iskorištavanju svakog bajta si možeš okačiti mačku o rep, jer u 64 bitnom modu puno bajtova stoji neiskorišteno.

 

S jedne strane želiš ukloniti podršku za 32 bita pod svaku cijenu, pod izlikom smanjivanja kompleksnosti. A s druge strane softver ti svakim danom biva sve kompleksniji dobivajući 101 layer kako bi se povećala produktivnost programera i štitilo programere od njih samih...

http://en.wikipedia.org/wiki/Wirth%27s_law

Evo nekoliko razloga koje često čujem zbog kojih korisnici ne žele preći na Linux. Nedostatak određenih aplikacija za koje alternative nisu dovoljno dobre ili jednostavne za korištenje, ograničenu podršku za određenu hardversku opremu, te često navode da su jednostavno navikli na Windows.

I dalje isti razlozi...

Nema Office

 -upravo suprotno... tj prastara priča o linuxu killeru win paradoxalno završava suprotno (kad smo već kod priča, basni i sl..) :)

.. tj ms je taj koji je obavio sve i radi.. linsubsys-terminal, browser, antivirus.. i naravno, najvažniji softpaket, office (naravno cloud-365..) tj to je msov roadmap-plan-cilj.. pri čemu je računalo=terminal ili browser(os).. ostalo je cloud, usluga, plaćaš-imaš.. jer ms je komercijala..

 

-nasuprot tomu, svi imaju office, od poznatih na lin, kao libre... važnije-jače, alternativa (alternativi) google (docs).. koji rade, za juzere-free.. treba li više? pa do klasičnog installa na npr wineu.. office uopće nije problem, zapreka, tj ms želi upravo suprotno od kad su primijenili cilj-pardigmu, ne više prodati jednokratno licencu nego prelazak na uslugu-cloud, beskonačno, paušal mjesečno-godišnje..

 

-naravno, pošto je tek početak te tranzicije, kašnjenja.. još nije 'za istač' pa se ruši i sl. no office je najmanji problem juzerima, tj kao lisica s grožđem..

 

-kao što je tema već nakupila koje desetljeće.. u tom vremenu se puno-previše promijenilo, sve.. jednostavno office nije kriterij koji bi odvraćao kućnog juzera, dok je alternativa linuxu android, mobiteli.. a tamo radi sve, mso-google... i nitko više ni ne pomisli na linux, tj prosječan juzer ne želi os zbog osa samog, ne zanima ga.. on ili koristi ili ne, a koristi appse, uređaje, mogućnosti.. ne korisit os nekog imena i zato lin i dalje ostaje u domeni statističke greške za kućne juzere i sl. potrebe.. za ostalo je tu android na mobačima (ili ios) ili win-mac na desktopu ako je u pitanju računalo.

 

-natipkati textić u wordu? nije problem os.. može, ima, radi.. a neke specifične razloge kad je baš potreban npr excel-msov, ne spada u potrebe prosječnog kućnog juzera.. pa juzer ili je specijalac ili prosječan-kućni.. specijalac ima-može sve, kućni ne treba, što će mu msoffice ako osim mature-diplomskog ništa drugo nije napisao u officeu? .. gaming? igrači i dalje biraju win, ne zbog officea itd.

 

-najveći problem je 'u glavama'.. tj nasljeđena dogma koju ne propitkujemo, ne tražimo novo-alternativno nego refleksno posegnemo za mso .. dok ga većina kućnih ima instaliranog, naravno pirat, mada nakon installa 99% nisu nikad otvorili apps iz paketa osim word par puta i možda otulook ako ga koriste za mail, no uz gmail nema potrebe (osim kad ima potrebu, tad obično ne spada u kućne juzere..).

 Libre Office? Open Office?

 

Meni je puno veći problem Adobe. 

 

 Thunderbird 

 

ovo me podsjetilo na jednu staru anegdotu dok sam još servisirao i održavao IT opremu po firmama. primijetim na jednom radnom mjestu da je tipkovnica već odavno odradila svoje, tipke samo što ne poispadaju. Stavim novu, slično s*anje samo novo. Ujutro stiže poziv da vratim staru tipkovnicu jer gospođa koja tu radi je navikla na nju i ne snalazi se na novoj.  ljudi su "čudo".

 A gle, ne branim ja MS, daleko od toga da su mi dragi ili nesto tako. Sto se mene osobno pita ja bih bio na Libre, ne bih se mislio ni sekunde. Ali kad vec imam placen F3 paket koji mi radi sinkronizaciju dokumenata i na macbooku i na PC, onda me linux ubija zestoko u pojam sa tim office paketom. Meni osobno je to veliki minus.

A jos sa druge strane linux usera nema puno, koliko god bili glasni, jednostavno nema dovoljno ljudi da pokriju sve moguce upite i probleme. Dugo si na forumu, pogledaj koliko ima odgovora na linux temamam, koliko u windows.

 

Da se razumijemo ja vozam i linux masinu na poslu, ali samo za posebne uvjete, kad trebam neke skripte pokrtati, sto windwos jednostavno ne moze odraditi, ma koliko se ja trudio. Ali za svakodnevnu upotrebu, mislim da je Windows jednostavniji i manje "strasan" od Linuxa, pogotovo za neiskusnije usere.

 Netočno. Stvar je navike. Linux (odnosno distribucije) su jednostavnije za korištenje nego windows. U startu dobiješ sve što ti treba, browser, office paket, e-mail klijent i još mnogo toga, uz funkcionalni i jednostavan "app" manager.

 

Kupi novi windows laptop i novi linux laptop i stavi ga pred korisnika. Dok se Windows laptop upgrade-a, 12339 puta restarta i dok instaliraš aplikacije koje ti treba, na linux laptopu već sat vremena veselo radiš. Primjerice, Ubuntu je toliko glupo jednostavan da ni najzagriženiji korisnik Windowsa ne može to poreči. Instaliraš, spojiš se na net i odmah su ti u facu gurnuti svi osnovni programi. Koji rade. Klik klik klik. Gotovo.

 

Uvijek ali uvijek je stvar komfort zone. Ljudi jako teško izlaze iz nje, pa čak i ako im taj komfort i nije baš neki komfort. Jednostavno su naučeni na nešto i tvrdoglavo odbacuju sve što nije isto to. I to je sva mudrost. Isto je i sa mobilnim OS-evima, i svim mogućim software-om.

 

 

slažem se.

 

što je to ozbiljan rad u wordu? 

koristim jedan i drugi godinama i meni je za moje potrebe sasvim ok, ali jasno mi je da će zahtjevnijem poslovnom korisniku bolje odgovarati povezanost i ekosustav koji nudi MS, ali kućnom korisniku je jedan od ova dva sasvim dovoljan.