BTW, recite mi, možete li se na feštama veseliti ako svira vama neka odvratna glazba i ktome se ista pjesma ponavlja svakih 10 min?
Kad se napiješ tolko ti je svejedno
BTW, recite mi, možete li se na feštama veseliti ako svira vama neka odvratna glazba i ktome se ista pjesma ponavlja svakih 10 min?
Kad se napiješ tolko ti je svejedno
BTW, recite mi, možete li se na feštama veseliti ako svira vama neka odvratna glazba i ktome se ista pjesma ponavlja svakih 10 min?
Kad se napiješ tolko ti je svejedno
Imaš pravo, al mi se nije pilo jučer
Ajde da i ja napišem svoje...
Ovisan sam o računalu, bio bih na njemu od 0 do 24 da mogu, skoro sve što znam, vezano je uz računalo. Kada sam bio u školi (dom), poslije nastave sam odmah išao na laptop. Kada sam doma, podoručkujem, odem na komp, ručam, odem na komp, odradim ono šta moram vani, večeram, i onda opet komp. I nikad mi nije dosta. Prije je to vrijeme bilo utrošeno samo na igru. Igrao sam od jutra do mraka. Sada već 2 godine unazad ne sječam se da sam neku igru prešao od početka do kraja. Niti da sam se igrao dulje od 2 sata. Pad u kvaliteti igara? Sumnjam.
Ono što sada volim raditi jest učiti, jako se trudim zaraditi lovu na razno raznim stranicama (ne one fore sa klikanjem nego ozbiljan rad). Učim stalno, svaki dan saznajem nešto novo. U zadnje vrijeme to je područje web dizajna, uskoro i web programiranja.
Prijatelji? Hmm, mislim da mogu reći da nikada nisam imao pravog prijatelja. Je li to zbog mene ili zbog društva u kojem se nalazim, ne znam. Ali rekao bih da nije do mene. U društvu sam dosta popularan. Pa iako pokušavam izbječi svaki društveno-socijalni kontakt koji nije nužan (ne volim se niti sa rodbinom sastajat), opet se prilagodim u svakom društvu. Svi me poznaju kao 'Onoga koji stalno visi na računalu' ali to im očito ne smeta jer vidim da se u mojem društvu osječaju ugodno.
Ne volim zabave, partije itd. Nikada u životu nisam pio niti pušio (probao i ogavno mi je), niti me to privlači.
U školi prolazim sa odličnim, i pa iako sam neodgovoran prema okolini u kojoj živim, pa čak i u svojoj kući, znam da ako ne budem odličan ništa od lagodnog života. To mi je dovoljno za motivaciju.
Planiram nastaviti sa ovakvim životom, ove godine odlazim na fakultet, biti ću u stanu ili domu, to još ne znam, no znam da ću opet visiti na računalu. Ali se isto tako nadam da ću na fakultetu pronači prijatelja, a možda i curu :). Da, bez cura se ne može, koliko god to neki drugi mislili (a mislio sam i ja), ipak dođe razdoblje kada shvatiš da ti je partner potreban.
Ne znam kako će se moj život razvijati dalje, očekujem dobar nastavak. Ja ću se potruditi, pa kud puklo da puklo.
Ajde da i ja napišem svoje...
Zbilja odlična priča, meni je dosta slično samo što sam morao zbog drugih raditi neke stvari koje mi se nisu dale raditi, al ne žalim
napravio sam račun na odesku i počeo raditi ugovore, stranica preko koje programeri mogu pronaći posao online, odradiš, plate ti na žiro račun, nemoram ni tražiti posao po ovoj hrvatskoj, a bome ni izlazit iz kuće
Tesko je ali izvedivo. Na kraju je stvar samo organizacije, cak i vise nego prioriteta.
Uvijek mi je gust bio cackat po kompu, iako sam privrzeniji prirodnim znanostima. Tako da nemam bas onoliko vremena koliko bi htio za to, ali ipak se stigne. Uci se redovito pa faks ne pati, malo je tlaka sta je bolja polovica u Zg a ja u Ri pa se cesto i putuje ali sta sad. Treniram koliko stignem, to mi najcesce pati radi rasporeda ali sta je tu je. Van se ide po zelji/volji/mogucnostima, vecina frendova je ili zaposlena ili isto na faksu do grla u poslu i diplomskima pa iovako ne izlazimo cesto.
Suma sumarum - onaj tko zeli i kojem je to gust ce uspjeti sve iskombinirati, onaj tko ne zeli pretpostavljam da mu je iovako veci gust biti doma tako da je i njemu dobro.
Samo mi je ovo zadnja godina da stignem odigrat jos ovako relativno redovito nesto - kad pocnu dezurstva i specijalizacija jao si ga mojem zivotu i rasporedu
Drljanje po igrama cijeli dan nema veze sa geekstvom, ne, nisi.
Pa kod nas si geek samo zato što se igraš,društvo će te automatski razapeti,da ne govorim o nekim drugim hobijima koji se trpaju pod geek,dovoljno se samo igrati i već si neozbiljan,djetinjast,mlakonja,itd.
Ja pronalazim kompromis između društva, RL-a, cure i PC-a.
Nekada bude trenutaka da me pojedina stavka privlači više, neka manje. No, uglavnom je uravnoteženo.
haha i ja također, po ljetu sam cijelo vrijeme visio nad kompom, dok su mi frendovi išli na more (do kojeg imam pola sata) i zezali se. Rekoh sebi nikad više
ma sad ce lito..pit zene vatat...kupat se i uzivat i peglat na komp...sve se moze kad se hoce...samo rasporedis vrime...
boli vas k****, šta je s nama koji ne možemo na more...?
boli vas k****, šta je s nama koji ne možemo na more...?
U kadu i ubacit malo soli :D
boli vas k****, šta je s nama koji ne možemo na more...?
a sta...vi imate nesto drugo sta mi nemamo...ako nista i u vas ima zena :D
evo me u zg-u sam 4 dana kod sestre , u zgradi preko puta velike zgrade od hg spota lol , nije vam uopce lose ovde sta ocete xd
Sve se moze kad se hoce. Biti "geek" ne znaci isto sto je znacilo i prije cca 20-30 god.
Zivot je jako tuzan, svaki dan. Mislim da nema osobe na forumu koja je tu vise od mene, ustvari, ako ne ucim ili nisam u skoli s vama sam.
Ni najmanje mi nije zao sto nemam prijatelja, imam jednog, sasvim dovoljno. S ljudima koje sretnem u gradu, a misle da smo prijatelji odradim posao druzenja i opet dodjem vama.
Nekad mi bude zao sto nemam curu, samo da mi familija i kolege iz razreda prestanu govoriti da sam peder (imam cudnu familiju), ali pretrpim i to. U skoli se salim, jer je uz mnogo znanja lako napraviti salu, pa svi misle da se volim i druziti. Pozdravljam ljude uvijek, pa govore roditeljima da sam divno dijete... Sve je to samo ono sto mislim da moram raditi ukoliko sam s nekim. I sto je uvrijezeno u moj uzorak ponasanja.
Nisam monstrum pa da se ne zaljubim, ali pretrpim. Nisam monstrum pa da, kada u autu prolazim pokraj 10 prijatelja, ne pomislim kako bi bilo izaci s njima. To je valjda ugradjeno u nase umove toliko jako da se ne moze izbrisati, ali se da pretrpiti.
Znate, kad skacete s visoke skakaonice u bazen, zaklopite oci i napravite korak, sve ostalo napravi se samo... Tako je lako uciniti sve.
Ali, kada zaklopite oci i pretrpite par trenutaka, postanete dovoljno daleko da je prekasno.
Tako je lako ne uciniti sve.
I onda dodjem vama, uvijek.
Cista poezija
O jbt, svaki put kad čitam tvoj post vidm koliko smo slični. Samo što ja umjesto foruma vrijeme provodim uz igre i knjige.
Ima nas dosta...
Cista poezija
Pretvoriti cu svoje prezime u neku rusku inacicu, npr. Mentalistov i napisati knjigu Rodjenje i kazna.
O jbt, svaki put kad čitam tvoj post vidm koliko smo slični. Samo što ja umjesto foruma vrijeme provodim uz igre i knjige.
Tu si kratko, ja sam 2 godine...
Zivot je jako tuzan, svaki dan. Mislim da nema osobe na forumu koja je tu vise od mene, ustvari, ako ne ucim ili nisam u skoli s vama sam.
Ni najmanje mi nije zao sto nemam prijatelja, imam jednog, sasvim dovoljno. S ljudima koje sretnem u gradu, a misle da smo prijatelji odradim posao druzenja i opet dodjem vama.
Nekad mi bude zao sto nemam curu, samo da mi familija i kolege iz razreda prestanu govoriti da sam peder (imam cudnu familiju), ali pretrpim i to. U skoli se salim, jer je uz mnogo znanja lako napraviti salu, pa svi misle da se volim i druziti. Pozdravljam ljude uvijek, pa govore roditeljima da sam divno dijete... Sve je to samo ono sto mislim da moram raditi ukoliko sam s nekim. I sto je uvrijezeno u moj uzorak ponasanja.
Nisam monstrum pa da se ne zaljubim, ali pretrpim. Nisam monstrum pa da, kada u autu prolazim pokraj 10 prijatelja, ne pomislim kako bi bilo izaci s njima. To je valjda ugradjeno u nase umove toliko jako da se ne moze izbrisati, ali se da pretrpiti.
Znate, kad skacete s visoke skakaonice u bazen, zaklopite oci i napravite korak, sve ostalo napravi se samo... Tako je lako uciniti sve.
Ali, kada zaklopite oci i pretrpite par trenutaka, postanete dovoljno daleko da je prekasno.
Tako je lako ne uciniti sve.
I onda dodjem vama, uvijek.
Joj... Zašto jednostavno ne izađeš s prijateljima. Ako misle da ste prijatelji jednostavno izađi s njima i druži se. Ako ti se neka cura sviđa onda joj to pokaži. Pusti forum, izađi van, živi život... I koji je uopče razlog tomu?
Zivot je jako tuzan, svaki dan. Mislim da nema osobe na forumu koja je tu vise od mene, ustvari, ako ne ucim ili nisam u skoli s vama sam.
Ni najmanje mi nije zao sto nemam prijatelja, imam jednog, sasvim dovoljno. S ljudima koje sretnem u gradu, a misle da smo prijatelji odradim posao druzenja i opet dodjem vama.
Nekad mi bude zao sto nemam curu, samo da mi familija i kolege iz razreda prestanu govoriti da sam peder (imam cudnu familiju), ali pretrpim i to. U skoli se salim, jer je uz mnogo znanja lako napraviti salu, pa svi misle da se volim i druziti. Pozdravljam ljude uvijek, pa govore roditeljima da sam divno dijete... Sve je to samo ono sto mislim da moram raditi ukoliko sam s nekim. I sto je uvrijezeno u moj uzorak ponasanja.
Nisam monstrum pa da se ne zaljubim, ali pretrpim. Nisam monstrum pa da, kada u autu prolazim pokraj 10 prijatelja, ne pomislim kako bi bilo izaci s njima. To je valjda ugradjeno u nase umove toliko jako da se ne moze izbrisati, ali se da pretrpiti.
Znate, kad skacete s visoke skakaonice u bazen, zaklopite oci i napravite korak, sve ostalo napravi se samo... Tako je lako uciniti sve.
Ali, kada zaklopite oci i pretrpite par trenutaka, postanete dovoljno daleko da je prekasno.
Tako je lako ne uciniti sve.
I onda dodjem vama, uvijek.
E,mentalist, postao si covjek...Ali molim te odgovori mi,zasto se bojis drustva?
Jer kolko vidim, nisi "odbacen" zbog izgleda, nego svojom voljom..
Joj... Zašto jednostavno ne izađeš s prijateljima. Ako misle da ste prijatelji jednostavno izađi s njima i druži se. Ako ti se neka cura sviđa onda joj to pokaži. Pusti forum, izađi van, živi život... I koji je uopče razlog tomu?
Zasto bi izlazio ako radi protiv svoje volje?
To je jednostavno tako, svašta se kuha u čovjekovom umu.
Pravih prijatelja nema, to je jedna od težih lekcija u životu..
Pravih prijatelja nema, to je jedna od težih lekcija u životu..
ljudi dolaze i odlaze, ali par dragocjenih ostane
Joj... Zašto jednostavno ne izađeš s prijateljima. Ako misle da ste prijatelji jednostavno izađi s njima i druži se. Ako ti se neka cura sviđa onda joj to pokaži. Pusti forum, izađi van, živi život... I koji je uopče razlog tomu?
Zasto bi izlazio ako radi protiv svoje volje?
To je jednostavno tako, svašta se kuha u čovjekovom umu.
Da, ali zašto?? Zašto si jednostavno to radi? Ako ima nagon da izađe, ako ima nagon za ženama, zašto jednostavno radi protiv svoje volje?
Boji se...Samo je pitanje što je razlog tome strahu.
I sam je rekao da ima strogog starog (ako se dobro sjećam),može biti da je on za to kriv..