Paranormalno

napila se ??? ne valja vino ??? napušena ??? otšo karburator ??? 

ljudi šta vam je ti duhovi su samo način za prepadanje i zgrtanje novca

Prije par tjedana sam imao kao neke vizije.U podsvjesti znam da će netko reči tu rečenicu,znam kako ona glasi ali je ni sam sebi ne mogu izgovoriti.To mi se prvi puta dogodilo na natjecanju iz tehničkog

hahahahahaha..FAIL..

kaj ti nije jasno..zenska je napravila FAIL..samo si ju spustio..

MJESEČARENJE???

Pozdrav svima!

Prije nego išta napišem želim naglasiti da nemam nikakvu namjeru nikoga uvjeravati u postojanje ili nepostojanje bilo čega. Tvrdim samo jedno, da sam osobno doživila sve što ću ovdje napisati i da nemam nikakve premećaje, bolesti bilo koje vrste i sl. Paranormalne pojave doživljavam od svoje 12-e godine tj. tad se dogodio prvi događaj za kojeg nisam uspila nać standardno objašnjenje( tipa čudni zvukovi, obrisi isl.)  Nedavno sam pronašla papir na kojem sam zapisala događaj tako da opis nije baziran na sijećanju. Bio je lijep i sunčan dan oko podne i ja sam se lagano spremala za školu. Bila sam u kuhinji i jednostavno su mi počela navirati sijećanja koja se nikad nisu dogodila ( da, zanam koliko ova rečenica glupo zvuči). Dakle," sjetim se" da se moj brat, rodica i ja nalazimo u nekoj staroj kući na dva kata, koja se navodno nalazi na mom selu (ne pitajte me zašto) koja je poznato po duhovima. I tako ja mislim koji je sad ovo vrag i ništa nastavim se dalje spremati za školu, odem do sobe krenem staviti knjige u boršu kad ono...E sad šta, to ni dan danas ne znam ali znam ovo: više se ne nalazim u svojoj sobi već u toj kući. Hodam kroz hodnik koji ide po sredini kuće s prostorijama sa svake strane. Sve je jako staro, nema namještaja, prozori su zakucani daskama. Kroz prozore ulazi sunce. Da naglasim kao što sada sjedim na kauču i pišem tako sam bila tamo, bez razlike. Sve je bilo isto, boje zvukovi, daske na dodir, samo nisam sigurna da sam to ja tj. nisam sigurna da li gledam kroz tuđe oči (to sam baš zapisala dan nakon tog događaja). Tko ja idem dalje sve prostorije prazne, prelazim preko srušenih greda i dolazim do prostorije na kraju hodnika, otvaram vrata (šrkipa tih vrata mi je dugo zvonila u ušima). Velika prostorija na čijem se vrhu nalazi mali prozor, jedini koji nije zakucan i kroz njega pada svjetlo ravno na ženu koja sjedi na sred prostorije i plače. prekrivena je modrom pelerinom tako da joj ne mogu vidjeti lice. U tom se trenutku vratim u svoju sobu, pogledam na radni stola kad tamo sve što se nalazilo na njemu složeno savršeno tj. sve stvari su bile poredane po veličini olovke, knige...neko vrime sam bila u šoku, kad sam došla sebi izurila sam do prijateljice  koja živi blizu mene. Kad je otvorila vrata doživila je šok kad me vidila (izgledala sam kao da sam vidila duha ). E sad, kroz njen prozor se vidi susjedov vučjak koji je počeo lajati, pogledala sam ga i znam da ovo opet glupo zvuči ali vidila sam  glavu one žene na pasu tj. u isto vrime je to bio pas i pas sa glavom žene. To se dogodilo svaku put ka bi ga pogledala. Uskoro smo krenuli u školu i na putu se nalazi jedan drugi vučjak kojeg poznam i mogu mazit. Kad sam ga ugledala opet ista stvar vidim i jedno i drugo dok nisam skupila hrabrost i dotakla ga tada je sve nestalo.

Eto to je bilo moje prvo paranormalno iskustvo. Inace, jako malo ljudi zna za moja iskustva jednostavno zato jer kad sam doživila ovo gori, ja sam  to svima ispričala samo da bi  shvatila da ako se takve stvati ponove slijedi mi ili psihijatrija ili najezda svecenika pa se jednostavno nisu ponovile (za okolinu). Izgleda da ljudii ne podnose najbolje takve priče iz usta jedne curice.

O moj Bože. Us*ao sam se ko grlica dok sam ovo čitao. Stvarno si bila sigurna da nije san ili nešto takvo? Kak te nije bilo strah ženine glave na psu? Pa ja bi umro od straha. Koji k**** uopće čitam ovu temu...?