Samo mirno spavaj,
buditi te neću,
spustit ću se nježno ljubičastim
strunama jutra na zavjesu od sjena što
skrivaju ti čelo, često puno briga.
Samo mirno spavaj,
buditi te neću,
i neću ti snove rasplitati suncem,
pustit ću ih neka na daleke obale plove,
a ja ću im samo puhnuti u jedra.
Samo mirno spavaj,
buditi te neću,
i pjesmu ću ptica utišati dahom
da sanjivu ti dušu u odajama tajni zadrži…
još malo…
Samo mirno spavaj,
buditi te neću,
na prstima ću ti tiho otplesati svoj pozdrav
i jedno dobro jutro upisati polako
na rosno staklo prozora tvoga
kapima što samo zorama se bude.
Samo mirno spavaj,
buditi te neću,
na postelji ću tvojoj ostaviti čežnju
da ti šapne onog trena
kad otvoriš svoje oči
tko je makar u tišini skrivenoj
bio pored tebe.