Osnivač bankrotiranog Moxiona vraća se s novim sta

Jedna litra diesela 10kwh energije, jedan kg najbolje komercijalno dostupne baterije - 0.38 - 0.4kwh = 25x razlika. Nemamo mi o čemu tu pričati dalje po pitanju čiste praktičnosti. Osobito jer za litij u toj 1kg baterije treba razprčkat i zagadit zemlju i vodu 1000x više nego za izvadit 1l diesela. Tako da i "zelena" strana priče ne drži vodu nigdje osim u marketingu. Da se razviju pristojne Sodium baterije to bi mogla bit druga priča, ali opet će bit pitanje praktičnosti, osobito kod mobilnih, odnosno prijenosnih aplikacija.

xebeće ali ta baterija koja je kažeš 25 puta slabija od litra dizela se može puniti najmanje 1000 puta. Pri tome da je struja jeftinija tu je caka isplativosti. Te ako je dobivena struja zelenija od tog dizela to je razlog ekološki prihvatljivije uz prljavost kopanja litija.

Dizel: Dušikovi oksidi (NOₓ) - Značajni, doprinose smogu i kiselim kišama
Čestice (PM₂.₅, PM₁₀) - Emisija čestica iz izgaranja i kočenja
Ugljični monoksid (CO) - Prisutan, posebno pri hladnom startu
Kvalitetu zraka u gradovima Loša – doprinos urbanom smogu.
Na struju je tu ipak poželjniji , možda troši više gume zato što je teži te baca više čestica radi toga, no ima regenerativno kočenje koje to ublažava, no ne izbacuje otrovne plinove u urbanim područjima te sve ovisi koliko je zelen i kako je struja dobivena.

Energija po kilometru (kWh) Efikasnost (%)
Dizel ~7‑9 kWh/km (pretvoreno iz 30‑40 MJ/l) 25‑30 % (ostalo gubi se toplinom)
Električni (Li‑ion) 0.15‑0.25 kWh/km (ovisno o veličini i težini) 70‑90 % (većina energije iz baterije pretvara se u pogonsku snagu).

Rudarenje litija naspram ekstrakcije i prerade dizel‑goriva
Ukupne emisije CO₂
Globalna proizvodnja fosilnih goriva (uključujući naftu za dizel) generiše oko 34 miliarde tCO₂e godišnje.
Globalna emisija iz rudarenja litija procenjuje se na 1,3 – 1,5 miliona tCO₂ godišnje, pri čemu 1 t litijuma proizvodi otprilike 15 tCO₂.
Odnos: emisije iz ekstrakcije i prerade dizela su više od 20 000‑30 000 puta veće od emisija iz celokupnog rudarenja litija.

Intenzitet po jedinici proizvoda:
Za litijum‑karbonat (ključni sastojak baterija) se navode do 18 tCO₂e po toni proizvedenog.
Za dizel‑gorivo životni ciklus (ekstrakcija + rafiniranje) obično iznosi ≈ 2‑3 kg CO₂ po litru goriva, što znači da 1 t dizela (≈ 1 200 L) nosi ≈ 2,4‑3,6 t CO₂ samo iz faze ekstrakcije/prerade.
Kada se porede po kilogramu/tonu, litijum ima veći ugljenični otisak po kilogramu (≈ 15‑18 t CO₂/t) nego dizel (≈ 2‑4 t CO₂/t). Međutim, globalno gledano, ukupna emisija iz naftne industrije daleko nadmašuje onu iz litijumske industrije zbog mnogo većeg obima proizvodnje.

Ostali ekološki efekti:
Rudarenje litija: dehidracija podzemnih vodonosnika, kontaminacija vodnih tokova hemikalijama (HCl, Na₂CO₃), uništavanje staništa, prašina i otpadni materijal.
Ekstrakcija i prerada dizela: curenja nafte, emisije metana tokom bušenja, zagađenje vazduha i vode, degradacija ekosistema u blizini bušotina i rafinerija.
Po ukupnim globalnim emisijama i klimatskom uticaju, rudarenje litija je znatno manje štetno od ekstrakcije i prerade dizel‑goriva.

Meni se čini tu negdje i da sve ima svoje prednosti i mane, dizel da vuče lokomotivu i po autoputu, a EV da ne smrdi poželjan je po gradu. No računica zagađenosti sve ovisi kako se dobije struja za baterije.