Ovaj poraz ide najviše na dušu Jakiru. Katastrofalna postava i još gore vođenje utakmice. Jedina taktika po osvojenoj lopti je bila šibni je naprijed u prostor nekome pa šta bog da i sreća junačka. A naši najbrži igrači su sporiji od njihovih, posebno u šprintu od 40 m. Nema kombinatorike, nema igre, nema ničega dobroga za što se možeš uhvatiti. Čak i broj faulova to ocrtava, nema agresije, ulaska u duele.
Postava sa 3 iza je ostavljala previše pukotina, nije uigrana, redovito su nas prebrojavali i imali ne samo 1 na 1 na krilima već nekad i čisti prolaz. Sreća pa je Nevistić bio najbolji igrač Dinama sinoć, inače bi dvoznamenkaste brojke imali.
I to je najveća zasluga Jakira. Kad gubiš 5-2 i 6-2, vidiš da te gaze i pretrčavaju, padaš kondicijski, nemaš apsolutno nikakvu kontrolu i da se iz svakog njihovog posjeda stvara gol prilika ne ubacuješ napadače za bekove. Do tada se još moglo pričati da su nas pregazili, ali s ulaskom Hoxhe i Špikića smo si sami zabili ta 3 gola. Sramotno.
S druge strane i Bayern je atomski. Ostale ekipe tog ranga bi u zadnjih pola sata ubacili 2 postavu i mirno završili tekmu sa 3-4 gola razlike. Ovi sinoć su i nakon 9-og tražili i napadali za još jedan gol.