Godinama radim kao (polu)support u jednoj velikoj firmi, pa imam takvih priča napretek, no ovako napamet...
Među glavešinama je popularno imati laptope jer kao fol nešto rade i kada nisu na radnom mjestu, zaposleni su strahovito i oni to moraju imati, i to čim jači, kao da maltene rade nekakvo renderiranje, a ne čitanje mailova i otvaranja poneke excelice... elem, šef jednog odjela naredio tajnici da zove podršku, i dobiju mene.
- "Dođi, molim te, x se ne može ulogirati na laptop"
- "Kako ne može, da li ga je uključio na mrežu, upisao login i password... šta javlja?"
- "Kaže da je sve upisao ali da se ne ulogirava, molim te jel možeš doći, hitno je."
Kako imam pogolemi disrespekt prema ljudima koji samom pozicijom zahtijevaju određenu dozu poštovanja, umjesto da ga zasluže radom i rezultatima, hitnoća se mrvu oduljila, ali ne pretjerano, da ne dobijem po nosu. Dođem do njih, pozdravim tajnicu, koja je jedna OK žena, pitam jel mogu ući, naravno, uđem, pozdravim g. x i pitam ga u čemu je problem.
- "Evo, ja upisujem password, ali nikako ga ne prihvaća."
Na domeni je jedna od mogućnosti da ostane upisan zadnji username, tako da korisnik može samo upisati password. Kod višekorisničkih računala se mora upisati i ispravan username. Windows XP, naravno.
Pogledam na računalo, stisnem ctrl+alt+del, i nemalo se iznenadim kad vidim svoj username upisan. I sjetim se da sam bio za tim istim laptopom prije barem pola godine, a i više, jer se nije mogao logirati na domenu, pa sam ga skidao sa domene, ponovo vraćao nazad, te testirao može li se logirati sa svojim domenskim accountom. Onaj tko zna, zna i zašto sam to radio. I od tada taj laptop, kojeg je čovjek dobio na korištenje jer on radi puno posla i od doma, nije bio upaljen.
Uputio sam korisnika da upiše SVOJ username i password, i gle vraga, nije radilo - računalo je izgubilo vezu na domenu. I opet skidanje sa domene, ponovo vraćanje, i logiranje radi. Pitao sam da li je sada sve OK, pozdravio i otišao.
