Pitanje je vremena kad ce Kina i Japan poceti raditi vlakove brzine do 1000 km/h pa se postavlja pitanje cemu raditi tubu i imati sto komplikacija, a efekt isti... tj opet imamo prijevoz putnika i robe o tocke A do tocke B istom brzinom. Pet puta jeftinije i pet puta jednostavnije nego cudesa i nekakve tube s poluvakuumima izvodit...
Hyperloop koji bi povezao Amsterdam i Pariz bio bi
- poruka: 23
- |
- čitano: 5.194
- |
- moderatori:
vincimus
- +/- sve poruke
- ravni prikaz
- starije poruke gore
Hyperloop je moguć isto kao i Warp drive... u teoriji samo! U praksi je bezbroj problema da se realizira. Zar nije taj promašeni Muskov koncept već bezbroj puta debunk-an? Zašto tu glupost mediji još uvijek fosiraju? Što je sljedeće? Solar roadways?
Pitanje je vremena kad ce Kina i Japan poceti raditi vlakove brzine do 1000 km/h pa se postavlja pitanje cemu raditi tubu i imati sto komplikacija, a efekt isti... tj opet imamo prijevoz putnika i robe o tocke A do tocke B istom brzinom. Pet puta jeftinije i pet puta jednostavnije nego cudesa i nekakve tube s poluvakuumima izvodit...
Tko ti je rekao? Znači bolje čekati da netko drugi napravi, pa makar i umro čekajući?
Nek oni prvo naprave super brzi vlak na toj udaljenisti, pa tek ako im to uspije, onda nek rade hyperloop.
Hyperloop je moguć isto kao i Warp drive... u teoriji samo! U praksi je bezbroj problema da se realizira. Zar nije taj promašeni Muskov koncept već bezbroj puta debunk-an? Zašto tu glupost mediji još uvijek fosiraju? Što je sljedeće? Solar roadways?
Ne nije debunk-ed. U teoriji i praksi projekt radi. Ja bi volio da imamo mogucnosti koristiti Warp Drive kada vec to usporedujes sa hyperloop. Svakako nije jeftino za napravit, ali tehnicki gledano ne postoji razlog zasto ga ne bi bili u stanju napraviti.
Imas video demo jos iz 2017
Pitanje je vremena kad ce Kina i Japan poceti raditi vlakove brzine do 1000 km/h pa se postavlja pitanje cemu raditi tubu i imati sto komplikacija, a efekt isti... tj opet imamo prijevoz putnika i robe o tocke A do tocke B istom brzinom. Pet puta jeftinije i pet puta jednostavnije nego cudesa i nekakve tube s poluvakuumima izvodit...
Ne možeš imati tako brze vlakove bez smanjenja broja čestica u atmosferi u kojoj putuju. Otpori zraka su jednostavno kod takvih brzina preveliki.
HŽ Hyperloop Zagreb---Split
procital sam par saga od petera f. hamiltona, kod njega su uglavnom dva nacina putovanja, kroz crvotocine izmedju planeta i nesto ala hyperlooop izmedju gradova.. pa kad spojis tunel na portal od crvotocina dobis vlak izmedju planeta :p
ova munskova ideja sa vlakom mi je bolja od misije na mars.. ovo je brz i cist nacin putovanja. u hr imamo qrac od ofce a ne zeljeznicu pa nema se nicim za usporedjivat, ali npr njem, vlakovi su zakon.. i sad da su 10 puta brzi, ma raj. samo izbacit ce avione iz upotrebe, kako ce nas onda zaprasivat?
HŽ Hyperloop Zagreb---Split
za to trebamo zaratit sa austrijom, dati joj da nas okupira pa nek ju gradi. dok je kockastoglavih, necemo mi niti u 20 stoljece
HŽ Hyperloop Zagreb---Split
tako je, poznajući naše uhljebe, ubrzali bi putovanje do Splita
sad vlak putuje 6 sati i 6 minuta
sa novom super tehnologijom novo putovanje će biti samo 6 sati 5 minuta i 59 sekundi
Sure
Ukoliko je studija istinita, a takve studije griješe za nekoliko redova veličina u troškovima, već bi jučer postojao maglev, brzi vlak ili nešto treće između tih gradova. Činjenica da ne postoji, govori o smislenosti ovakvog projekta sama za sebe.
Tim više, studija je pristrana jer ne govori opećnito o povezivanju, nego samo o hyperloopu. Baš čudno. I riječ "startup" je pametnom dovoljna da vidi o čemu se tu radi.
A isto tako se vidi ko još nebi izaša iz pećine, da nije bilo dovoljno onih koji su živili u star-treku.
Ukoliko je studija istinita, a takve studije griješe za nekoliko redova veličina u troškovima, već bi jučer postojao maglev, brzi vlak ili nešto treće između tih gradova. Činjenica da ne postoji, govori o smislenosti ovakvog projekta sama za sebe.
Tim više, studija je pristrana jer ne govori opećnito o povezivanju, nego samo o hyperloopu. Baš čudno. I riječ "startup" je pametnom dovoljna da vidi o čemu se tu radi.
meglev postoji i radi, ali tehnologija još nije dovoljno jeftina za masovnu upotrebu...
Činjenica je da je IBM još 70-tih imao funkcionalne RISC procesore, ali sve do 90-tih ih nije bilo isplativo proizvoditi
da sad zaviriš u Intel, AMD ili sam IBM čudio bi se "čudima" koja imaju u "testu" i protutipovima...
Ukoliko je studija istinita, a takve studije griješe za nekoliko redova veličina u troškovima, već bi jučer postojao maglev, brzi vlak ili nešto treće između tih gradova. Činjenica da ne postoji, govori o smislenosti ovakvog projekta sama za sebe.
Tim više, studija je pristrana jer ne govori opećnito o povezivanju, nego samo o hyperloopu. Baš čudno. I riječ "startup" je pametnom dovoljna da vidi o čemu se tu radi.
Meni je sasvim korektno da oni (za javnost) prezentuju samo svoj case, ukoliko to istraživanje odrade korektno. Naravno da bi pre uskakanja u ovo bilo koja vlada morala da odradi prvo makar reviziju njihove studije (ako ne i sopstvenu nezavisnu), a drugo uporedne analize: kako stvari trenutno funkcionišu, koliko bi koštalo i bilo korisno pojačati vazdušni saobraćaj, koliko izgraditi novi autoput, brzu prugu ili maglev, i onda to uporediti sa hyperloopom.
Ukoliko Hyperloop ne zahteva neke posebno napredne tehnologije koje se potencijalno još razvijaju nego je moguće realizovati ga široko dostupnim materijalima i tehnologijama, onda je stvar izvodljiva i jedini sporan faktor je cena izgradnje. A tu, možda grešim, ali mislim da je glavni činilac količina tunela koju treba prokopati. U pretežno ravničarskim regijama gde se hyperloop može nalaziti (gotovo) potpuno nad zemljom, troškovi izgradnje ne bi morali biti mnogo veći nego za alternativne načine transporta (možda bude i lakše i jeftinije nego npr maglev, za koga znamo da radi i da je super, ali i skup). Utoliko je pomenuta relacija Pariz - Amsterdam dobar kandidat.
Ukoliko je studija istinita, a takve studije griješe za nekoliko redova veličina u troškovima, već bi jučer postojao maglev, brzi vlak ili nešto treće između tih gradova. Činjenica da ne postoji, govori o smislenosti ovakvog projekta sama za sebe.
Tim više, studija je pristrana jer ne govori opećnito o povezivanju, nego samo o hyperloopu. Baš čudno. I riječ "startup" je pametnom dovoljna da vidi o čemu se tu radi.
meglev postoji i radi, ali tehnologija još nije dovoljno jeftina za masovnu upotrebu...
Činjenica je da je IBM još 70-tih imao funkcionalne RISC procesore, ali sve do 90-tih ih nije bilo isplativo proizvoditi
da sad zaviriš u Intel, AMD ili sam IBM čudio bi se "čudima" koja imaju u "testu" i protutipovima...
K'o da slušam priče o Rimcu i njegovim autima, ono kao on ne proizvodi aute, to mu je samo za demonstriranje tehnologije, a onda u istoj rečenici stoji da upravo radi homologaciju c2 i da ih kreće serijski proizvoditi.
Dajte se jednom odlučite, prozvodi ili ne proizvodi. Isto i tu, čekaj malo, dal mi sad tu opet govorimo o nekakvim testovima, prototipu ili o nečem konkretnom za što autor tvrdi kroz tekst da je isplativo implementirati za širu upotrebu?
K'o da slušam priče o Rimcu i njegovim autima, ono kao on ne proizvodi aute, to mu je samo za demonstriranje tehnologije, a onda u istoj rečenici stoji da upravo radi homologaciju c2 i da ih kreće serijski proizvoditi.
Dajte se jednom odlučite, prozvodi ili ne proizvodi. Isto i tu, čekaj malo, dal mi sad tu opet govorimo o nekakvim testovima, prototipu ili o nečem konkretnom za što autor tvrdi kroz tekst da je isplativo implementirati za širu upotrebu?
IBM već desetak godina radi sa kvantnim računalima, ali još nijedno nije pušteno u javnost, jer je trošak prevelik u odnosu na ono što se dobiva trenutno.
kad tehnologija "sazrije" izaći će van
Sjeti se samo Plazma TV-a
2003 plazma 103 cm TV je koštao €10.000 komad, danas plazmi više ni nema, pojela ih tehnologija LCD-a, a njih već "jede" OLED
K'o da slušam priče o Rimcu i njegovim autima, ono kao on ne proizvodi aute, to mu je samo za demonstriranje tehnologije, a onda u istoj rečenici stoji da upravo radi homologaciju c2 i da ih kreće serijski proizvoditi.
Dajte se jednom odlučite, prozvodi ili ne proizvodi. Isto i tu, čekaj malo, dal mi sad tu opet govorimo o nekakvim testovima, prototipu ili o nečem konkretnom za što autor tvrdi kroz tekst da je isplativo implementirati za širu upotrebu?
IBM već desetak godina radi sa kvantnim računalima, ali još nijedno nije pušteno u javnost, jer je trošak prevelik u odnosu na ono što se dobiva trenutno.
kad tehnologija "sazrije" izaći će van
Sjeti se samo Plazma TV-a
2003 plazma 103 cm TV je koštao €10.000 komad, danas plazmi više ni nema, pojela ih tehnologija LCD-a, a njih već "jede" OLED
Oprosti, možda nisam dobro shvatio, ali u istu rečenicu si stavio IBM i rimca. Ti to ozbiljno?
Oprosti, možda nisam dobro shvatio, ali u istu rečenicu si stavio IBM i rimca. Ti to ozbiljno?
??????????????????????
gdje sam ja spominjao Rimca i IBM u istoj rečenici?
na kakvoj si ti bunici?
HA?
aj pročitaj moj post i reci gdje ja pričam o Rimcu??
Oprosti, možda nisam dobro shvatio, ali u istu rečenicu si stavio IBM i rimca. Ti to ozbiljno?
??????????????????????
gdje sam ja spominjao Rimca i IBM u istoj rečenici?
na kakvoj si ti bunici?
HA?
aj pročitaj moj post i reci gdje ja pričam o Rimcu??
onda sam krivo shvatio, lol.
Od 27 clanica EU Hrvatska je u pogledu ucinkovitosti zeljeznickog prometa se plasirala na 25. mjesto. Plasmanu je pripomoglo i to sto Cipar i Malta uopce nemaju zeljeznice
Ukoliko je studija istinita, a takve studije griješe za nekoliko redova veličina u troškovima, već bi jučer postojao maglev, brzi vlak ili nešto treće između tih gradova. Činjenica da ne postoji, govori o smislenosti ovakvog projekta sama za sebe.
Tim više, studija je pristrana jer ne govori opećnito o povezivanju, nego samo o hyperloopu. Baš čudno. I riječ "startup" je pametnom dovoljna da vidi o čemu se tu radi.
meglev postoji i radi, ali tehnologija još nije dovoljno jeftina za masovnu upotrebu...
Činjenica je da je IBM još 70-tih imao funkcionalne RISC procesore, ali sve do 90-tih ih nije bilo isplativo proizvoditi
da sad zaviriš u Intel, AMD ili sam IBM čudio bi se "čudima" koja imaju u "testu" i protutipovima...
K'o da slušam priče o Rimcu i njegovim autima, ono kao on ne proizvodi aute, to mu je samo za demonstriranje tehnologije, a onda u istoj rečenici stoji da upravo radi homologaciju c2 i da ih kreće serijski proizvoditi.
Dajte se jednom odlučite, prozvodi ili ne proizvodi. Isto i tu, čekaj malo, dal mi sad tu opet govorimo o nekakvim testovima, prototipu ili o nečem konkretnom za što autor tvrdi kroz tekst da je isplativo implementirati za širu upotrebu?
Ti si samo ljubomoran što nemaš para kupit rimčeva kola Planirana je serijska proizvodnja krajem godine, no otkazano je zbog korone