Plastična masa koja sama sebe razgrađuje – zahvalj

Mislim da za modernu znanost nije nikakav problem stvoriti ekološki i komercijalno masovno prihvatljivi surogat plastike (eto, dugo prije plastike služila nam je staklena ambalaža, a industrijska konoplja, morske alge i slični biološki materijali i danas izgledaju obećavajući) - problem je otresti se parazitskog utjecaja industrije fosilnih goriva, što je već u sferi politike.

 Cijena je imaginarna kategorija, pogotovo kad je petrodolar u igri. Iliti ako nećeš prodavat&kupovat naftu u USS$$, dogodit će ti se sloboda i demokracija. Ne može me nitko uvjeriti da jedan energent kojeg prvo treba pronaći, pa isisati ispod smrznutog dna dalekog oceana, pa skladištiti, pa transportirati, pa na sto kompliciranih i energetski zahtjevnih procesa obraditi, pa opet transportirati, pa skladištiti (i za to sve izgraditi masivnu industrijsku infrastrukturiu i angažirati more radne snage) - da može biti konkurentan drugom energentu koji doslovno pada s neba. Nema to veze s tržištem, ekonomijom i blabla, nešto je očito trulo u civilizacijskim postavkama.
Jasno mi je da je plastika samo manja stavka u čitavom procesu prerade nafte, ali i ona je masivno subvencionirana kao dio energenta zvanog nafta.