Kemičar u kući (#20): po čemu se razlikuju masti o

Dugo vremena se sotonizirala svinjska mast, a vrtile su se reklame o 'zdravim' uljima, biljnim mastima i margarinima u koje su eto dodali po neki vitamin da još zdravije zvuči. Mojima je to odgovaralo, jer se moglo naći vrhunskog špeka za topljenje masti po nikakvoj cijeni. A ostanu i super vrući čvarci 😉. Međutim sad se okrenuo trend pa špek dosta poskupio a čvarci postali delikatesa. 

Sad će reklame: ne budi trans, jedi svinjsku mas'.

nastavili se ovako ,uskoro, i čvarke ćemo kupovati na grame 

 i šmrkati ih. 

(razmišljam o valvoline margarinu)

Masti sadrže manje nezasićenih (cis) masnih kiselina, pa stoga od njih može nastati manje trans-masnih kiselina. Trans-masne kiseline dolaze od industijske prerade ulja upravo zato što se ulje pri preradi zagrijava (pri hidrogenizaciji se oslobađa toplina, a ulje se nakon hidrogenizacije pročišćava vodenom parom). Koliko pri konkretnom zagrijavanju ulja nastaje trans-masnih kiselina teško je reći, jer sve ovisi  pri kojoj se temperaturi i koliko dugo zagrijava te koje se i kakvo ulje zagrijava. No s kemijske strane sve je jasno, jer su trans-masne kiseline termodinamički stabilnije od cis-masnih kiselina, pa zagrijavanjem dolazi do izomerizacije.