Glazbena teorija

Dakle, kao sto kaze: "Instead of harmonizing scale with triads, we can use four-note chords".

Ukratko, akord je suzvuk triju ili vise tonova. Ako su tocno tri tona, rijec je o trozvucima, tj. kvintakordima. Nazivaju se kvintakordima jer se sastoje od temeljnog tona (root note), terce i kvinte. Npr., C-E-G. C je temeljni ton, E je terca, G je kvinta. Ili E-Gis-H, ista stvar, E je temeljni ton, Gis je terca, a H je kvinta. Zato kvintakordi. Primjeti da je razmak izmedu tonova u kvintakordu terca, pa se jos zovu i tercijarni akordi. Npr., C-E je terca, E-G je takoder terca. Tocnije, C-E je velika terca, E-G je mala terca, ali obje su terce. No, ako krenemo korak dalje, prirodno je dodati jos jedan ton na ova tri. Pa dodajmo onda jos jednu tercu. U tom slucaju, dobit cemo septakord, npr. CMaj7 se sastoji od sljedeca cetiri tona: C-E-G-H. To su redom temeljni ton, terca, kvinta i septima, zato septakord.

Kod kvintakorda postoji vise razlicitih vrsta, npr., durski kvintakord, molski, povecani, smanjeni. Kakav ce kvintakord biti, ovisi o intervalima. Durski ima temeljni ton, veliku tercu, kvintu, npr. C-E-G. Molski ima temeljni ton, malu tercu, kvintu, npr. C-Es-G. Povecani ima temeljni ton, veliku tercu, povecanu kvintu, npr. C-E-Gis. Smanjeni ima temeljni ton, malu tercu, smanjenu kvintu, npr. C-Es-Ges. Kao sto mozes primjetiti mogu se napraviti i druge kombinacije, npr. temeljni ton, mala terca, povecana kvinta. No, nisu toliko ceste pa niti nemaju neki poseban naziv.

Eh sad, to je kod kvintakorda, ako dodamo jos jedan ton i dobijemo septakord, broj mogucih kombinacija se svakako povecao. Tako imamo veliki durski septakord, dominantni septakord (najcesce koristeni septakord, toliko cesto koristen da se kolokvijano kaze "sviraj sedmicu" i misli se na upravo taj akord), mali molski, veliki molski, smanjeni... Kakav je septakord, naravno opet odreduju intervali izmedu nota. Ako je rijec o velikom durskom septakordu, on se gradi na nacin da uzmemo durski kvintakord (objasnjen u poglavlju iznad) i na njega dodamo veliku septimu. Npr. C-E-G-H. C-E-G je durski kvintakord, a kad na njega dodamo H (H je velika septima na ton C) dobijemo veliki durski septakord. Da bi dobili jedan od najvaznijih septakorda, dominantni septakord, uzmemo durski kvintakord i dodamo malu septimu na njega, npr. C-E-G-b (ili ako koristis zapadne oznake - Bb).

Slicno se grade i ostali septakordi samo ovisi koji su intervali. Naravno, kao i kod kvintakorda nemaju sve moguce kombinacije intervala ime, tako da postoji jos septakorda bez imena jer nisu toliko cesti.

Mozete li mi preporuciti neku literaturu na nasem jeziku (po mogucnosti da se moze naci na netu) a koja obradjuje harmoniju, akorde, progresiju akorda, melodiju, melodijske promjene/pokrete itd? Citam iz literature na ENG neke stvari pa su mi izrazi tesko pamtljivi... Knjiga Osnovna teorija Muzike od Tajcevica mi je puno pomogla pa se nadam da cu naci nesto slicno na pomenute teme...

Dakle, uzmi Eb ljestvicu:

E♭ F G A♭ B♭ C D

Zatim napravi smanjeni kvintakord (sjeti se, smanjeni kvintakord sastoji se od temeljnog tona, male terce, smanjene kvinte) ili drugim rijecima dim akord:

E♭ - G♭ - B♭♭

E♭ - G je velika terca, a nama treba mala, pa dodajemo snizilicu na G i dobijemo G♭.

E♭ - B♭ je kvinta, a nama treba smanjena kvinta, pa dodajemo snizilicu na B♭ i dobijemo B♭♭.

Zatim na taj smanjeni kvintakord dodaj smanjenu septimu:

E♭ - G♭ - B♭♭ - D♭♭

To je Ebdim7. Sad, jos jednom da ti napomenem, prodi prvu stranicu ove teme, moje postove. Uzmi vremena koliko ti treba da to prozvaces i probavis. Pricao sam uglavnom o intervalima, njihovim odnosima i sl. Poznavanje intervala i njihovih odnosa (i njihovo imenovanje) je nuzno za svladavanje akorda i nacina na koji se isti grade.

Zasto ti to napominjem? Zato sto sam u tim postovima objasnio enharmoniju. Sto je enharmonija? To ti je kad u muzici mozes oznaciti jedan te isti ton na vise nacina. Klasican primjer su tonovi C# i D♭. Kad gledas na klaviru to je jedno te ista tipka (prva crna), ali je oznaka drugacija. Koja ce oznaka biti upotrebljena ovisi o kontekstu. Npr., C dur (C - E - G) mozemo zapisati kao B# - D𝄪 - A♭♭ (znak 𝄪 je dupla povisilica). Uzmemo ton B, povisimo ga za pola stepena, to je ustvari C. Dakle B# je zapravo C. Uzmemo ton D, povisimo ga dva puta za pola stepena, tj. cijeli stepen i to je ustvari ton E, tj. D𝄪 je zapravo E. Uzmemo ton A i snizimo ga dva puta za pola stepena (jer imamo dva znaka ♭), dobili smo ton G, dakle A♭♭ je ustvari G. Tehnicki, s akordom B# - D𝄪 - A♭♭ nije nista krivo jer fizikalno gledajuci to su i dalje iste frekvencije tonova kao i C - E - G, ali mozemo se sloziti da nije bas prakticno muzicaru za citati, zar ne?

Tako da, ako uzmemo u obzir cijelu pricu s enharmonijom, ovaj akord koji sam ja raspisao E♭ - G♭ - B♭♭ - D♭♭ je ustvari isti ovaj akord koji ti imas zapisan kao E♭ - G♭ - A - C jer je B♭♭ ustvari ton A, a D♭♭ je ustvari ton C.

No, iako je ovaj tvoj nacin zapisa u ovom slucaju laksi za procitati, ovaj nacin na koji sam ja zapisao akord je dobar jer je bitan iskljucivo kontekst u kojem se akord zapisuje. Ako bi maknuli sve ove snizilice s moga zapisa, ostane E - G - B - D, a to su redom temeljni ton, terca, kvinta, septima i tako se septakord gradi. Ako uzmemo ovaj tvoj zapis, imamo E - G - A - C, a to su redom temeljni ton, terca, kvarta, seksta, a tako se septakord ne gradi.

Kasnije kad cu imati prilike stavit cu primjere kako to izgleda u notnom zapisu, bit ce jasnije. Zasad toliko i procitaj moje postove na prvoj stranici teme, bit ce ti jasnije nadam se.

F snižen 2 puta daje Eb, jer između E i F je pola tona (nema crne tipke između).

Isto vrijedi i za B i C.

Pozdrav svima!!

Moze li mi neko razrijesiti sledecu dilemu... Znam da postoji osam oktava: subkontra, kontra, velika, mala, prva, druga, treca, cetvrta i peta (sa samo c5 tonom). U ovoj kategorizaciji middle C,i ljestvica izgradjena sa middle C kao tonikom, spada u prvu oktavu pa se tonika obiljezava sa malo c i brojem jedan - c1 a ostali tonovi d1, e1 itd E sad, zasto se u literaturi middle C obiljezava kao C3 (veliko C i broj 3 nakon njega)?? Isto tako se prvo A (440 hz) iznad middle C obiljezava sa A3 iako, po navdenoj kategorizaciji, spada u prvu oktavu I trebalo bi da se obiljezava kao a1...

Pentatonska ljestvica na C je C D E G A i tu je C prvi ton. Na 187. stranici je sastavljena pentatonika tako da je C drugi ton (to je u biti Bb C D F G, ali su krenuli od C). Zatim je sastavljena pentatonika tako da je C treći ton (Ab Bb C Eb F)...