Linux distre

Eh da, i ja isto. Kako sam došao na Linux kao svoju distru sam uzeo Ubuntu. Jedino što mi malo smeta je onaj Unity što su stavili kao defaultno grafičko sučelje. Nekako sam se navikao na GNOME. Ali u svakom slučaju za Linux definitivno ima što za ponuditi.

Nego,koje su vam omiljene distre?I koje sučelje?

Meni trenutno ubuntu 12.04(točnije moj vlastiti remix Daisuki linux).A omiljeno sučelje mi je unity 2d.

potpis na ovo. stavio ju na svoja oba kompa i samo čekam da bude malo stabilnija da i na poslu maknem Mint i prebacim se na ElementaryOS

Čisto me zanima ali po čemu je bolja od Minta?

Prenosim sada i zastarjelu vijest o MANJARO 0.8.5 .sa portala www.linuxzasve.com

Prvo da napomenem teški sam početnik i nikako mi se nije dalo ulaziti u vode linux-a.

Pa kao početnik, sada za razliku od mnogih drugih (printanih i digitalnih media  ) koji početnicima preporučuju ubuntu ili mint ja bih prije preporučio Manjara 0.8.5, Zato što je baziran na arch-u, a korisnici arch-a su meni do sada bili najljubazni. Prednosti su mnogobrojne, a to da radi i izgleda odlično to testiram već neko vrijeme i mogu reći da od svih probanih distribucija ova radi odlično bez "dodatnih štimaljki" odma nakon instalacije, a to je za mene i druge početnike ključno.

Pošto je mene lično od linuxa uvijek odbijala činjenica da ne postoji pristojan CAD alat koji radi nativno na linuxu, napomeno bih sve koji imaju CATIA V5n da ista pomoću WINE-a radi odlično, ako imate instalirane drivere od grafičke.

Više informacija o ovoj a i mnogim drugim stvarima oko linux-a

http://www.linuxzasve.com/manjaro-linux-xfce-arch-za-pocetnike

Za sve koji su poželjeli isprobati neka posjete

http://manjaro.org/

Baziran je na Kubuntu ne Xubuntu.

Dakle još jedan Kubuntu derivat.

Naravno da te podsjeća na MS sustave jer win 7 izgled duguje jako puno KDE-u iz kojeg je preuzeto podosta toga.

Vidi, skoro pa isto:

http://www.kubuntu.org/

Pokreni ga kroz terminal i vidi koje errore ti baca. Onda možemo dalje :)

Evo nakon nekoliko dana korištenja nove Mint 15 Cinnamon 1.8..

Posebnost koju moram naglasiti je taj,da nakon instalacije,morao sam ponoviti instalaciju,jer u svojoj "mudrosti" nisam prihvatio ponuđenu instalaciju Broadband drivera,umjjesto zamjenskih,"misleći" da nije neki bed,pošto koristim žicu,naravno bežično sam u potpunosti

i softwareski isključio u Network Settings-u,no valjda pri butanju to smatra difoltnim,i potrebnim pri dizanja Minta,stroj se zblokirao,jer nije našao potrebite drivere..posebnost Linuxa koja zna tvićati živce..

Dakle,pošto nemam živaca za traženje pješice za rješenje problema,pregazio sam staru instalaciju i ovaj puta,uredno i skrušeno poslušno instalirao Brodbend drajvere..Nisam ništa više podešavao,niti instalirao,nego sam napravio restart i ovaj puta se sve uredno butalo

i OS se dignuo sasvim bez problema..

Moram naglasiti da je nakon instalacije Brodbend drajvera,zavijetlila led-dioda,inače dotad narandžasta,sada je uredno prešla u plavu..

Sada me muči to pošto sam na lapov botun isključio Wajrles,pošto ga ne koristim,da nakon restarta to ne zezne butanje..Za svaki slučaj budem prije restarta,ili odlaska u Winse,ponovno uključio na gumb Wajrles,jerbo nakon pozitivnog restarta,ne želim zaglaviti..

Probaj Manjaro Openbox. On je Arch sa opeboxom,troši jako malo RAM-a,ako meni manjaro xfce troši 130-150 MB RAM-a koliko će onda openbox...
Ali probaj puppy,jako je brz. Nažalost ako ti se sestra ne razumije u kompove nimalo,šteko da će se snaći na openboxu,tako da probaj neku Lxde/Xfce distru. http://www.distrowatch.com 

WattOS hvale,on dolazi sa LXDE-om...ali gle,moram ti reći,koliko god sustav bio lagan,programi su teški znaći npr. trebat ćeš instalirati neki lagan web browser tipa Midori,neki lagani player za pjesme tipa Audicius itd...dakle svi programi da troše malo RAM-a... 
Dakle: WattOS,Puppy,Manjaro Openbox,#! - on mislim da dolazi sa openboxom,itd.... 

Gentoo Linux 

Gentoo je source distribucija Linuxa koja za razliku od binarnih distra koristi source kodove za kompajliranje aplikacija. Vrlo je konfigurabilna i korisnik pri koristenju source paketa mijenja programske kodove (dodaje ili ignorira) kako bi kompajler slozio binarni paket na osnovu korisnikovih zelja. Za to ne treba otvarati source kodove (iako i to mozemo ako hocemo i poznajemo C#) vec podesavati kompajleru razlicite opcije koje on prepoznaje i slijedi pa na osnovu njih sam ukljucuje ili ignorira zasebne kodove source paketa. Tako mozemo komapjleru odrediti da iz source napravi binarni paket samo za odredenu arhitekturu i odredeni procesor, a sve ostale kodove da ignorira. 

Mozemo birati optimizacijeske opcije za nas program, maknuti njegove debug i developer kodove sto ce kranji binarni paket uciniti manjim i optimiziranijim.

Sve navedene "opcije" koje govore kompajleru kako da izgradi program se navode u CFLAGS, neke od testiranih opcija su sljedece. Njima mozemo maxmalno optimizirati program ili ga unistiti do krajnje neupotrebljivosti. Kod odabira CFLAGova valja imati na umu da je svaki program drugaciji i da svaki za svoje maksimalne preformanse i optimizaciju trazi razlicite flagove (zato portage nudi opciju da za svaku aplikaciju podesavamo razlicite flagove kompajleru, o tome cemo kasnije), i svakako treba paziti da su cflagovi sto manji po aplikaciji jer puno cflagova ce unistiti program ili ce isti imati ozbiljne failove. 

Portage 

je package manager u Gentoo baziran na portovima BSD-a koji su zaista fenomenalni jer sadrze MakeFile datoteke u kojima korisnik moze dosta pribliziti program vlastitim potrebama. No Gentoo je u tom slucaju ucinio mnogo bolje tako sto je uz MakeFile datoteke dodao i Ebuild bash skripte. Te skripte automatiziraju postupak kompajlacije tako da na poziv emerge komande skinu source kod, odarhiviraju ga, pozovu kompajler koji trazi konfiguraciju korisnika na osnovu koje ce iz source izgraditi binarni paket, zatim kompajliran binarni paket instaliraju i brisu sve iz cache memorije. Po slicnom postupku ebuild skripte i brisuinstalirane pakete.

Gentoo osim sto je source distribucija mozemo je nazvati i "dependency" distribucijom jer za razliku od vecine linuxa korisnik moze birati koje ce dependency instalirati sa paketima iz repository-a, i svakako nakon brisanja pojedinog paketa postoji opcija trazenja i brisanja njegovih dependency smeca koji su ostali i vise nicemu nisu potrebni.

Dependencye se bira pri instalaciji USEFLAGovima a brise nakon deinstalacije Gentoolkit alatom.

USEFLAGovi osim sto nude opciju manipuliranja dependency aplikacijama takoder sluze i biranju podrska koje ce program sa sobom izgraditi tokom kompajlacije. Njima mozemo dodatno optimizirati nase programe, graditi im podrsku za druge programe ili dodatne podrske za kompajler i naravno unistiti ih i unistiti cijelu nas sustav. Useflagovi su jedna mocna stvar u gentoo ali treba paziti sa njima (ako ih ne koristimo lokalno po paketima necemo puno optimizirati nas Gentoo, ako ih koristimo previse i krivo unistit cemo ga, takoder unistit cemo ga koristeci ih globalno, o tome cemo malo vise kasnije)

Treba napomenuti da je Gentoo jedna od izuzetno rijetkih distribucija koja po defaultu od korisnika zahtijeva da manualno sam konfiguira svoj kernel iz source koda. Postoje alternativna rijesenja tj. genkernel skripta koja je zapravo .config live cd-a s kojeg se instalira i samo je se kopira na skinuti source kernela ali taj kernel je izuzetno los kernel i nema smisla kompajlirati Gentoo na generican kernel iz genskripte jer cemo iskompajlirati isto ono sto imamo kad instaliramo Ubuntu zato jer mnogi paketi tokom kompajliranja kreiraju symlink u /usr/src/linux gdje se nalazi kernel konfiguracija .config i na osnovu nje kompajler nekad modulira kod.

Kompajliranje kernela iz source koda ima daleko vecih mogucnosti nego rekompajliranje gotovih kernela o cemu cemo takoder kasnije.

Instalacija.

Sve gore navedeno nema puno smisla ako se kratko ne osvrenemo na postupak same instalacije i njene dobre i lose strane. Napomenuti cu da instalirati Gentoo po handbooku ne znaci kompajlirati ga na osnovu svojih potreba, to samo znaci da smo instalirali sustav onako kako nam je neko predlozio, defaultno.

Da bi instalirali Gentoo za svoje potrebe, potrebno je uspijesno proci handbook i jos neko vrijeme raditi u Gentoo da ga malo bolje shvatimo i tad ga ne moramo ponovo instalirati vec ga samo prekompajliramo. Instalacija se bazira na principu da napravimo particije, datotecne sustave, mountamo ih, udemo u njih, zatim se spojimo na internet i skinemo bazni sustav. Odarhiviramo ga i podesimo konfiguracije za njega, mountamo potrebne komponente za chrootanje i chrootamo u sustav, podesimo profil, skinemo source kernela koji kasnije konfiguiramo i kompajliramo, podesimo butabilne elemente sustava, grub da buta kernel i to je u principu to.

Nakon sto sam mountao datotecni sustav prvo sam odlucio sto od svoga Gentoo hocu pa sam umjesto stage 3 krenuo iz stage 1. Razlog tome je taj sto cu sam napraviti stage 2 tj toolchaine i bazni sustav koje cu kasnije kompajlirati onako kako ja hocu a ne skinuti gotivih 120 binarnih paketa kao bazu sustava.

U gentoo se po defaultnom stage 3 ne kompajlira sve nego samo sekundarni sustav, baza ostaje binarna kakva je i skinuta iz stagea 3 (kao u archu baza koju instaliramo sa cd-a, tako je u gentoo instaliramo sa neta, NE kompajliramo je.

Gentoo sustav se ne kompjalira, kompjliraju se samo kernel i aplikacije u njemu osim ako nejdemo iz stage 2 ili stage 1.

Drugi razlog odabira stage 1 je taj sto cu kompajlacijom toolcahana (automake, gcc, binutils, etc..) optimizirati kompajler i time postici manje vrijeme potrebno za kompajliranje skundarnog sustava nakon baze. Otvorio sam file bootstrap.sh, no medutim kad sam ga dobro provjerio vidio sam da nema smisla birati pakete u stage 2 jer mi gotovo njih 95% neophodno treba. Stoga mi je jasno da stage 1 i bootstrapanje treba samo developerima ili korisnicima nekih ekstremnijih potreba. Najbolja opcija mi je ostala stage 2 (kompajliranje toolchaina i baze na osnovu svojih potreba). Nakon podesnja make.conf datoteke kompajlirao sam cijelu bazu (mislim 112 paketa ukljucujuci toolchaine) i time ih optimizirao za svoje potrebe.

Slika3

Kompajliranje baze (stage 2) trajalo je oko 3 sata na dvojezgrenom cpu. Prije kompajliranja kreirao sam /env direktorij u /etc/portage. Kad se baza ili neki paket kompajlira to je uvjek vise aplikacija (baze) ili dependencya u slucaju paketa, napomenuo sam da je svaki program drugaciji i drugacije se optimizira. Stoga ako zelimo gcc kompajler kompajlirati sa nekim specificnim opcijama te opcije cemo upisati u posebnu datoteku kako bi portage znao da samo za gcc koristi tu konfiguraciju dok za ostale pakete ili depse koristi globalnu. Tome sluzi /env direktorij, u njemu se napravi par fileova sa optimizacijskim opcijama i jedan file u kojemu govorimo portage koji program da korisiti koji od napravljenih filova sa konfiguracijama. Buduci da je gcc vrlo velik program pokusao sam ga kompajlirati sa -Os da mu smanjim kod, kod je bio manji nego u gcc kompjalanom sa -O2, ali test je pokazao da rade jednako dobro.Stoga sam odlucio zadrzati binary graden sa -Os optimizacijskom opcijom. Automake sam pokusao sa -O3 ali je doslo do failova pa sam ga pustio po globalnom -O2. Python je pokazao bolje rezultate kompjaliran sa -03, etc da sad ne nabrajam...Kad smo vec kod make.conf datoteke u slici, valja napomenuti da tu ne smije biti puno CFLAGS linija i nikako puno USE flagova jer to ce unistiti Gentoo. USE flagove ovdje biramo samo one koji nam (ne)trebaju za sve aplikacije i sustav. Jer ako kasnije u kompajlaciji sekundarnog sustava vidimo da npr Gimp nosi podrsku za alsu i to maknemo u globalnom use, jedinim apdejtom ce cijeli sustav izgubiti podrsku za alsu ili ce neki od gimp dependency-a izgubiti tu podrsku a mozda mu bas treba.Stoga postoji /package.use file u kojemu cemo birati USE flagove po pojedinom programu pa reci portage da ne izgradi gimp sa alsa podrskom ali da zadrzi alsa podrsku tamo gdje trebau sustavu (tamo gdje smo mu odredili u nekom drugom slucaju).Na te stvari kod USE flagova treba jako paziti i zadrzavati globalne USE u make.conf sto manjim i trivijalnijim.

Slika4

(kroz ovaj file je mnogo stvari proslo i tako treba biti jer tu se kvalitetno konfiguiraju paketi, ali je ovo od zadnjeg apdejta jer uivjek brisem linije unutra, nekako imam osijecaj da bi portage barem u teoriji trebao brze raditi uz manje linije ove datoteke)

Nakon kompajliranja baze skinuo sam source kernela i krenuo u konfiguraciju. Kernel je najbitnija stvar jednog OS-a, zapravo kernel je OS i zlatno pravilo za njega je da bude sto manji i sto optimiziraniji jer time ce sustav biti manji i optimiziraniji. Za sto manji kernel valjalo bit podrzati initramfs i loudati module, time bi mogli postici kernel velicine 1mb, ali moduli predstavljaju sporiji bootup i sporiji sustav jer oni su loudani i kad ne treba.

Stoga sam odabrao izgraditi kernel bez ijednoga modula, velicina kernela ce biti veca ali ce sam kernel biti brzi. kernel sam izgradio u LZO kompresiji, ona takoder daje negativno za velicinu kernela i uvecat ce kernel za 30% od recimo Gzip tipa kompresije ali za razliku od njega brzina dekompresiranja i kompresiranja u memoriju je bolja (boot i restart su brzi). Postoje i drugi tipovi kompresije ali za moje potrebe se LZO ukazao najoptimalnijim. U kernelu takoder biramo kako ce on koristiti memoriju, procesor, zapravo biramo "latenciju" poziva kernela aplikacijama i njihovog odaziva. Za to postoje memorijski scheduleri, procesorski scheduleri. Sto se toga tice ja sam iskoristio Portage overlay i patchirao source kernela netestiranim "Brian fuck cpu scheduler"om, podesio ga, podesio kernel tako da kasnije tokom rada sustava imam kontrolu nad tim schedulerom i na taj nacin ga testirao, pokazao se dobar te sam ostao na njemu.

Treba pohvaliti overlay koji sadrzi dosta kvalitetnih source patcheva, koristio sam ih dosta i za memoriju, mozemo naci i za security da se spojimo susjedu kao gospoda na wireless u 10 min a ne backtrackom ko majmuni u pola dana...xD. To je tzv "Gentoo hacking overlay" vrlo je efektivan u slucaju dobrog kernela.

Ima milijon razlicitih overlaya od onih koji ce vam nevjerojatno ubrzati sustav do onih koji ce vam unistiti hardware, zato i jesu u overlayu jer su neprovjereni.

Kod kompajlacije kernela treba vrlo dobro poznavati svoj hardware ali i njegove maksimalne mogucnosti i propuste jer u kernelu "overclockiramo" kernel i aplikacije da koriste bolje taj hardware i u slucaju nepaznje ne samo da mozemo imati softwerski fault vec i hardwerski. Tako sam poznavajuci svoj bios vjerovao mu i maknuo u kernelu da svake 64 sekunde trazi korupcije u low memory rezerviranoj za bios tokom rada sustava koje zna proizvesti bios. Tako sam maknuo zastitu na intel procesoru i time ubrzao procesor za nekih 7% (to nije kalasicni overclock kao onaj iz biosa, ovoaj security bios ne moze maknuti), maknuo PCI quirks podrske kernela kojima on odbija memoriju i komponente od mogucih faulta. Konfiguracijom networka u kernelu sam ubrzao sve net protokole i samo surfanje za oko 10%. Tocno odredio velicinu memorije u koju ce se kernel dekompresirati i odbio ga od relokacije u njoj. Na jos mnogo nacina manipulirao kako ce kernel pozivati aplikacije i pri tome trositi memoriju. Maknuo podrsku za memorijske rezervacije kojekakvim portovima na maticnoj koje nikad necu koristiti. Odabrao datotecne sustave i fs sustave koji ce ih koristiti te rekao kernelu na koji nacin da ih koristi.

Kod konfiguracije kernela preporucujem i podrzati opciju "configure standard kernel features" koja ce nam otvoriti dodatne kernel opcije namjenjene advanced korisnicima, vrlo opasne, ali i vrlo kvalitetne. Ta opcija ce otvoriti mnoge opcije u "kernel hacking" direktoriju kernela gdje prporucam sto vise stvari izbaciti jer se baziraju na debugu, supportu i logovima. Takav kernel nece dati log kad dode do problema, ako nesto zasteka jednostavno nece reci nista korisno samo ce se sve zacrniti ali to nije problem ako ga napravimo tako da ne zasteka.
Opcije u kernelu su "poput paketa" takoder dependency jedne drugima i treba dobro napesti mozdane vijuge kako bi shvatili "kernel dependency hell" sto moze biti iscrpno jer jedna opcija koja mislimo da nam treba onemoguci opciju koja nam je neophodna, dok jedna neophodna sasvim omoguci nepotrebne..

Za svodenje dependency hella u kernelu na razumnu razinu preporucujem u MakeFile kernela podesiti KCONFIG_ALLNOCONFIG.. Time ce nam otovriti potpuno praznu konfiguraciju kernela koju moramo podesiti jer ako nam otvori MAKE_MENUCONFIG ona ce biti vec jednim dijelom podesena i necemo shvatiti koji driver kojeg vuce kao dependency, tj necemo uspijeti dobiti od kernela ono sto hocemo. S jedne strane je teze iz scratcha ali s druge je lakse.. kolko god trajlao lakse je napraviti nego tude kako se spada popraviti

Dvosatnom igrom u kernelu napokon sam krenuo s njegovom kompjlacijom i bio sam zadovoljan rezultatima:
 

Slika2

Bez ijednog modula, izgraden najbrzom (de)komprecijskom LZO opcijom koja mu izuzetno daje na velicini sto mi ne ide u korist, dobio sam kernel 3.1mb na 32bit (laptop) i 2.4mb na 64bit (pc). Kernel na laptopu je veci vjerojatno zbog wirelessa, touchpada, etc, dekompresira se u memoriju za 2-e sekunde te buta fluxbox za preostalih 6 i pokrene chromium u 2ije. 10 sekunda i ja na laptopu surfam.

Kernel na pc dekompresira se u memoriju u manje od 1 sekunde, buta lxde compiz u preostalih 9 i pokrene firefox u 2. u 12 sec surfam na pc.

Nakon kernela sam podesio minimalnu butabilnu bazu, znaci samo ono sto mi treba. Restartao i time zavrsio baznu instalaciju gentoo Linuxa na dualcore laptopu u 6-7 sati, na i5 pc u 4 sata. Errora nikakvih nije bilo ali da i je ne bi ih vidio jer kernel je toliko brz da ne znade reportirati logove i obavijesti, bio bi samo black screen. U slucaju errora, dva su rijesenja: ili ne radi kernel ili ga grub ne buta. U slucaju errora nakon dekompresije kernela jedno je rijesenje: nesto u kernelu ne valja.

...nakon butanja u bazni sustav, napravili smo tek oko 50% posla ako gradimo desktop sustav.

Isplati li se ?

Ako imamo 32 bitnu arhitektturu, razlike u radu aplikacija ce biti ali ih necemo na oko primjetiti. Primjetit cemo samo brze butanje i brze startanje aplikacija. Na 64 bitnoj arhitekturi razlike su ogromne iz aviona, ovdje kod svake aplikacije se vidi da barem 10% optimiziranije radi. U slucaju obje arhitekture definitivno cemo imati stabilnost kakvu nam malo koja distribucija nudi (nabrojao bi ih na prste jedne ruke i to su: lunar, sorcerer (isto odlicna distra, preporucam) i LFS).U svakom slucaju vrijedi pokusati i upoznati Gentoo distribuciju jer ona je zaista posebna. Kasnije mozete sami odluciti je li se isplatilo ili ne, ono ce se sigurno uvijek isplatiti (osim ako niste na zaostalim jednojegrenim konfiguracijama) samo je pitanje koliko cete mu posvetiti truda jer Gentoo trazi puno od vas ali za uzvrat jos vise daje.

Slažem se.

Isprobavao sam Suse (KDE), Ubuntu 12.04 (Unity) i trenutno "vozim" Mint 15 (Cinnamon). Arch smatram vrhunskom linux distribucijom (IMHO) jer je kao stol pun lego kockica: daje ti slobodu i kreativnost u formiranju OS-a ali moraš znati kako se koristiti s njim. Kada budem znao više o linuxu, definitivno ću postaviti Arch i držati ga jako dugo zahvaljujući "rolling" distribuciji.

Evo dva predavanja od Bryan Lunduke-a kako on vidi linux iz godine u godinu

Pozdrav! Imam stari laptop ((Pentium 4 1.8Ghz, 1GB RAM, 40GB HDD)) i trenutno vrti XP međutim to je sve presporo jer nemogu youtube gledati ili iči na internet kako spada. Stoga sam odlučio preči na Linux, trenutno na kompu imam Mint 14 no mislim ako ima nešto još lakše, a da izgleda na nešto((Npr. puppy mi se nije baš svidjeo)) ugl. trebam Linux koji če što brže raditi na laptopu i da mogu ići na internet i yubito, da podržava USB DVBT karticu za TV, da se može serija gledati itd... Unaprjed zahvaljujem!

I ja volim arch, jedna od najboljih mi distribucija

Ali malo ga preuvelicavate. Niti je stol pun lego kockica niti formiras OS

Os je formiran, samo sto ga umjesto klika na install kao u ubuntu treba povuci jednom komandom

pactrap /mnt pase

Kakve lego kockice ?

Instalacija Xorga, grafickih drivera i sucelja meni ne lici na lego kockice nego na shemu koja se sastoji od svega jedne komande:

Pacman -S xorg-server xf86-vide0-ati lxde

I eto ti kreativnosti u "izgradnji osa" od legokockica. Sa tri komande ga podesis i sa dvije instaliras

Ali dobar je, volim tu distru i koristil bum je uvijek

Pozdrav,dižem temu iz mrtvih haha

Imam komp star otprilike 10 godina koji skuplja prasinu vec dosta vremena pa bi ga htio malo uredit i to sve, a koristio bih ga u radioni ako lemim nesto po shemi da imam odma to negdje prikazano i tako te neke jednostavne stvari,nadogradit cu ga sa 2gb rama koje max maticna moze imat,a konkretno pitanje jel imate kakav prijedlog za neku lightweight distru s kojom bi komp bez problema radio..inace,nemam iskustva s linuxom al eto,htio bi ga malo isprobat na tom starijem kompu..istrazivao sam malo i vidio da se preporuca Arch distra,pa eto,zanima me sto vi mislite