Olympus prestaje proizvoditi fotoaparate

Olympus se uhvatio 3/4 senzora koje preferiraju vecinom istočnjaci turisti, a za bilo kakvu profi upotrebu budu nedostatni (cim nema dovoljno svjetla). Po meni su mogli imat odlican mirrorless APS-C, koji bi kupovali amateri fotografi i entuzijasti. Ne isplati se platiti 1000$ za nesto nesto sto nije ta razina

Olympus E-10 u svojoj kategoriji nekada 4 megapixelni profesionalac, poklonio sam ga nekome čak se i nesjećam kome.

Sad plačem za njim. A tada sam imao najveći apetit za kreativnost.

 m4/3 (ne 3/4) je napravio revoluciju među "malim aparatima". Sama veličina senzora nije toliko bitna u cijeloj priči, jer sve ovo što si napisao se može isto napisati ako umjesto m4/3 napišeš APS-C a umjesto APS-C napišeš FF.

Jednostavno je stanje na tržištu takvo da se ljudi zadovoljavaju ili mobitelom ili profi opremom. Sredine je sve manje. Zato danas APS-C mirrorlessi koštaju po 1500€ (Fuji X-T$ 2300€) dok si takav prije mogao kupiti za 500-600€.

Olympus jednostavno nije tako velika firma da si može priuštiti održavanje neprofitabilnog sektora. Čak je i Samsung odustao od fotoaparata i nimalo im nije pomoglo što su im mirrorlessi bili s APS-C senzorom.

Sad otišao u ladicu, stavio baterije u C-2040 i - radi.

Preko 19 godina star. 

zato i propali

jer im uređaji rade preko 20g

Moj prvi fotoaparat (ako se zanemare Polaroidi i Kodak analogni koje sam dobio na poklon kao dijete) bio je Olympus FE-130

Iako sam bio i ostao totalni amater što se tiče fotografije, moram priznati da nikad goreg, očajnijeg i lošijeg fotoaparat nisam imao. Ni dan danas ne mogu vjerovati koliko je očajne fotke radio čak i u lijepim sunčanim uvjetima. A budući da nije imao punjivu bateriju (vjerujem da tada 2006. godine to još nije bilo aktualno), tražio je dvije AA baterije. Morao sam staviti Duracell, i trajale su otprilike za 50 fotki.

To je valjda bio početak tih digitalnih fotoaparata pa mu je brzina okidanja bila otprilike 1-2 sekunde, a kod snimanja u lošim uvjetima preko 5 sekundi (uz suludu količinu zrnatosti). Hvala, nikad više. Zamrzio fotografiju od tog dana. A onda je nakon više od 10 godina kupljena Sony Alpha 6000 (mirrorless). Tada sam ponovno zavolio fotografiju.

m4/3 je zakon.

Nakon prodaje Nikona vozim E-M5mk1, ne mogu biti zadovoljniji. Vjerovatno ću si kupiti mk3 i voziti ga dok se ne raspadne.

Ako bi morao s Olyja, gledao bih Fuji, ali ovo što sad nude je ili kompromis ili preskupo (X-T4).

Taj Olympus je bio makina 2004. i verujem da te za njega vezuju lepe uspomene, ali za današnje pojmove pravi prilično slabe fotografije, pa pretpostavljam da zato i ne vidi mnogo upotrebe. Evo na šta liči slika pri maksimalnih ISO400.

Jednostavno, ipak je tehnologija dosta napredovala, senzor je prestar i premali (nevelik čak i za današnje telefone), šum je užasan, dinamički opseg slab, široki ugao nije širok (38mm), postprocesing skroman... Ono gde i dalje tuče telefone je zum i otvor blende od 3.7 na telefoto kraju (380mm) je impresivan za jedan ultrazum kompakt, ali sve ostalo je davno pregaženo.

 To ti je u fotografiji skroz normalna stvar. Ljudi vide stvari iz svoje perspektive,a  vecina nije nit probala vise sistema (jer je to skupo skakat s jednog na drugi) i tesko im je shvatit zasto drugima odgovara bolje neki drugi brand.
I sam se mogu nac u tome.
Treba i shvatit isto da kad uđes u neki sistem tipa Nikon teško je iz njega izac zbog velike investicije u objektivima, a i ostalim stvarima.

 Sry nisam vidio da se prica o tim malim foticima. Iskreno vec sam zaboravio da postoje

Te kompakte je lagano napravit kad ih radis 2-3 puta u 10 godina, a svake godine izlaze "novi".  Danas se jedino prodaju malo bolje oni koji idu pod vodu.

Ma joj to u telefonima je samo branding kao npr. Leica u Huawei. Leica i Zeiss su zvucna imena u proizvodnji optike dok Oly nije.

Btw. Svaka pohvala Leica-i za njihovu strategiju i poslovanje.

 KODAK zivi vjecno :P

 poanta je da je za rekreativno slikanje mobač sad sasvim dosta.
ako se želiš baviti slikanjem profesionalno onda ideš na SLR

 To je govorio i kolega iz kancelarije, i onda je, iako ima Sony XZ2, vremenom zaključio da je slikanje mobilnim počelo dosta da ga nervira. Slikaš grupu ljudi - svi koji nisu u sredini kadra široki, izdeformisani; slikaš portret - faca neprirodno izobličena; slikaš vani nešto čemu ne možeš dovoljno prići - kamera uhvati toliko toga da se ne zna šta je poenta fotografije. I naravno, na detaljima vidljiv post procesing. I onda, čisto pošto je bio radoznao, donesemo drugi kolega i ja u kanc svoje aparate (on neki entry level Canon DSLR, ja običan malo bolji kompakt, Lumix TZ100) i napravimo raznim uređajima nešto slika po kancelariji i oko nje. Bilo šta od ta dva u odnosu na telefon - velika razlika: "Nateraćeš me da promenim profilnu posle 100 godina!" - a ja samo namestio žižnu daljinu na ekvivalent 90mm i škljocnuo. Normalna slika, prirodna geometrija lica, prirodne boje, prirodni detalji (i uhvaćen prirodan osmeh) i to je sve. Ali tu "magiju" telefoni još ne postižu.