Linux - pitanja i odgovori

- bilo koja distra (linux je jedan, distribucije su 'samo' paketi softwarea... upakirani, uz neki support).

- npr standardni ubuntu, može deb, suse, mint, svejedno. +provjeri distrowatch, brže nego isprobavati desetak distri, ali i to je poželjno :)

- sve (većinom) imaju i live opciju, ili izrada pen-persistent drivea.. bootaš i radiš.

- sav hardware, na svakom OSu, radi isključivo kroz driver. Driver je uvijek potreban, samo je pitanje dal je uključen u distru ili postoji li uopće linux driver. Printeri su najmanji problem.

- bilo koji Office paket zadovoljava, Libre.. i ne miješaj nativni format neke app s konverzijama-kompatibilnosti, sve može, ali u prezentaciji je najgora situacija dok je najmanji problem običan word text (kako raste kompliciranost dokumenta i ovisnost npr o fontovima, tako rastu problemi). Export u PDF je jedna opcija, ali eliminiraš live/pen distrom. Tad je jedino pitanje vanjskih jedinica (drivera) ... ali nema neke logike printati prezentaciju. Prikazuješ je na ekranu-projektoru.. ako printaš to možeš i doma.

.. možda uopće ne trebaš driver/printer. Počni koristiti, tad ćeš znati i ako naiđeš na problem tad ćeš ga rješavati dok unaprijed nema potrebe.

Uredski paket instaliran na većini distribucija je LibreOffice. Sastoji se od nekoliko aplikacija, a one koje će ti poslužiti su Writer (tekst procesor), Calc (tablični kalkulator) i Impress (prezentacije); tu su još i Draw (vektorsko crtanje, dijagrami) i Base (baza podataka). Usporedbu između mogućnosti LibreOfficea v5 i Microsoft Officea 2013 možeš vidjeti ovdje. Podaci se spremaju u OpenDocument format (ODF), a s trenutnom verzijom formata (v1.2, izašao prije 4 godine) su kompatibilni Microsoft Office 2013 i 2016; razina kompatibilnosti mi je nepoznata, ali je Microsoftu ranije bilo iznimno teško implementirati oko 1000 stranica specifikacije OpenDocument formata, tako da rezultati nisu bili dobri. Budući da je ODF obavezni standard za razmjenu dokumenata NATO-a, većine zemalja Europske unije (ne i Hrvatske, kod nas postoji norma koja nije obvezujuća), a službeno je odobren i u npr. Švedskoj, Brazilu, Južnoj Koreji itd, vjerujem da su podršku poboljšali.

Mala digresija - za usporedbu, specifikacija OOXML formata kojeg je razvio Microsoft ima preko 7000 stranica, koja je usto nepotpuna jer su neke stvari specificirane pomoću linkova na web stranice koje više ne postoje na Microsoftovom web siteu; činjenica da LibreOffice otvara OOXML datoteke sa ovolikom razinom kompatibilnosti je impresivna uzimajući u obzir da se radi o open souce softveru iza kojeg stoji neprofitna udruga (The Document Foundation), a ne velika tvrtka koja prodaje vlasnički uredski paket. Uz to, zapravo se radi o tri formata, a ne samo jednom - ECMA-376 v1.0 kojeg koristi Office 2007 i koji nije uključen u brojku od 7000 stranica, (ECMA-376 v2/v3 / ISO/IEC 29500) Transitional kojeg koriste Office 2010 i noviji i (ECMA-376 v2/v3 / ISO/IEC 29500) Strict kojeg podržavaju Office 2013 i noviji (Office 2010 ga može samo čitati). OOXML je prošao ISO standardizaciju na račun Strict varijante, dok je Transitional iznimno dopušten kao prijelazni format koji bi trebao biti zamijenjen Strict varijantom u Microsoft Officeu u najkraćem mogućem roku. Budući da je standard donesen 2008. godine, a u Officeu 2013 (nisam siguran za 2016) defaultni format je Transitional, u Microsoftu su prilično liberalni s pojmom "u najkraćem mogućem roku".

Dakle, dokumente koje si napravio u LibreOfficeu možeš otvoriti u novijim verzijama Microsoftovog Officea, ali bi moglo doći do nekonzistentnosti u prikazu; stoga je dobro što postoji i LibreOffice za Windowse (i za OS X i *BSD), u 32 i 64 bitnoj verziji, a ako računalo nema LibreOffice i nije ti dopušteno instalirati LO, postoji i portable verzija za Windowse koju raspakiraš na i pokrećeš sa USB sticka. Dokumente koje želiš prikazati možeš staviti na isti stick. U krajnjem slučaju, moguće je koristiti i PDF, a prezentacije izvesti i u HTML i Flash formatu.

S printerima ne bi trebalo biti problema (btw, vrtim Fedoru); imam laserski Lexmark E120n (mrežni pisač) za koji je potrebna PPD datoteka od 35 kB (za usporedbu, paket s driverima za Windowse velik je cca 120 MB) i multifunkcijski Epson Stylus SX235W (driveri + aplikacija za skeniranje za Windowse - cca 45 MB). Za Epsona se driveri mogu naći na službenim stranicama, sveukupno imaju manje od 3 MB, što uključuje i aplikaciju za skeniranje; driveri za printer rade bez ikakvih problema, dok je za skener potrebno ručno izmijeniti dvije konfiguracijske datoteke budući da uređaj koristim preko bežične mreže (potrebno je specificirati da se koristi driver za spajanje preko mreže i unijeti IP adresu; ukoliko se spaja preko USB-a, to nije potrebno i radi bez dodatne konfiguracije).

Kao početniku, preporučam Linux Mint ili Xubuntu, budući da su bazirani na Ubuntuu i postoji dobra podrška od trećih strana, pregršt dokumentacije, pitanja i odgovora i korisnika koji poznaju distribuciju i njene mušice. Nisi naveo razlog prebacivanja, niti koliko znaš o Linuxu (prema pitanju, ne baš puno...), tako da završavam s laganim upozorenjem - nemoj očekivati da će sve raditi savršeno (barem isprve :) ); ako se to ipak dogodi, smatraj se vrlo sretnim.

Ja bih svakom početniku preporučio Ubuntu, samo zato jer je za njega na internetu najlakše naći odgovor. Askubuntu.com koji je dio stackexchangea je npr. odlično mjesto za to. 

Što se tiče pitanja za wifi karticu, moraš znati da u Linux kernel se uvrštavaju driveri samo koji su otvorenog koda. Za one zatvorene, gdje proizvođači ne žele da drugi imaju uvid u kod, odgovorni da rade kako treba su jedno ti isti proizvođači. Ti driveri ne idu s distribucijama, nego se mogu naknadno instalirati. Naravno, najnezgodniji je slučaj baš instalacija mrežnih kartica, jer nam treba internet jelte ... Ja to radim tako da nakon nove instalacije neke Linux distribucije spojim laptop na internet preko bluetootha na mobitel. Naravno mobitel mora biti na internetu. Ako je desktop pa nema bluetooth, može se i podijeliti internet s mobitela na računalo preko USB kabela. Na mobitelu se ode na 'tethering' i riješava se jednim klikom, bilo 'bluetooth' bilo USB.

Prvi korak je identifikacija hardvera. Da bi na Linuxu saznao koje imaš PCI uređaje, utipkaš u terminal naredbu lspci, a možeš i lspci -v za malo ljepše ili lspci -nn za malo detaljnije. Kad na Linuxu želiš znati što neka komanda radi onda možeš unijeti u terminal man 'komanda', pa tako za lspci, ako te detaljnije zanima što se sve može ukucaš man lspci

Da bi lakše identificirao svoju karticu, možeš u terminal unijeti nešto poput lspci -nn | grep Network Ako to ne pomaže u uglatoj zagradi stoje identifikatori proizvođača (vendora) i uređaja. Npr. kod mene je [14e4:4359] (prvi broj je 'vendor', drugi 'device') i ako odemo na pcidatabase.com lako pronađemo da je to Broadcom Half-mini wireless-N card DW1530. Ovdje zatim piše da se ta kartica instalira tako da se instalira paket bcmwl-kernel-source. 

U Debianu/Ubuntu postoji i datoteka s identifikatorima proizvođača i uređaja, a nju možeš pročitati, ako u terminal uneseš cat /usr/share/misc/pci.ids

hrx kaže...
Uredski paket instaliran na ...

Base sustav Arch-a sa svim driverima (imam recimo Broadcom Wi-fi čip), podešavanjem systemd servisa (po potrebi) i sve to se da riješiti u 15-20 minuta.

Još možda toliko za instalaciju željenog DE-a i popratno tweakanje. Pacman i yaourt su stvarno zakon.

Nije to nikakav horor, imho.

Ostaje mi još za vidjeti kakav je Gentoo, ako uhvatim vremena. Sigurno je daleko sporiji proces jer praktički sve builda iz source-a, koliko mi je poznato.

Nemam linux al me zanima sta bi bilo kad bi ovo pokrenuo, ram se napuni i pc se frezza?

while(true)

fork()

...

sta znaci kill -9 1 

Fork bomba. Inace, dobro podesen sustav ce blokirati (vidi pod Prevention) ovakvo forkanje da ga se ne moze srusiti na taj nacin.

kill je naredba koja salje odredeni signal nekom procesu. Obicno se pise kao kill -SIGNAL PID gdje SIGNAL znaci signal koji zelis poslati, a PID je PID procesa. Konkretno u tvom slucaju 9 je signal KILL koji ubija proces. 1 je init proces. Inace, init proces ne mozes ubiti tako da ta naredba nece raditi. Tocnije, initu mozes poslati samo signale za koje sam init ima eksplicitno instalirane hendlere, no koliko mi je poznato ne postoji niti jedan init proces koji prima KILL signal. Razlog je naravno da se sprijeci (slucajno) rusenje sustava na taj nacin. Vise o tome ovdje.

Mozda si mislio na kill -9 -1 (minus 1, a ne 1)? U tom slucaju, -1 je poseban PID koji oznacava sve procese osim inita i samog killa. Drugim rijecima, kill -9 -1 ce ubiti sve osim samog sebe i inita (kojeg ni ne moze ubiti):

kill -9 -1
       Kill all processes you can kill.

Iz mana:

NAME
       kill - send a signal to a process

SYNOPSIS
       kill [ -signal | -s signal ] pid ...
       kill [ -L | -V, --version ]
       kill -l  [ signal ]

DESCRIPTION
       The  default signal for kill is TERM. Use -l or -L to list available signals.  Particularly useful signals include HUP, INT, KILL, STOP, CONT, and 0.  Alternate signals may be specified in three ways:
       -9 -SIGKILL -KILL.  Negative PID values may be used to choose whole process groups; see the PGID column in ps command output. A PID of -1 is special; it indicates all processes except the kill process
       itself and init.

SIGNALS
       The signals listed below may be available for use with kill.  When known constant, numbers and default behavior are shown.

       Name     Num   Action    Description
       0          0   n/a       exit code indicates if a signal may be sent
       ALRM      14   exit
       HUP        1   exit
       INT        2   exit
       KILL       9   exit      cannot be blocked
       PIPE      13   exit
       POLL           exit
       PROF           exit
       TERM      15   exit
       USR1           exit
       USR2           exit
       VTALRM         exit
       STKFLT         exit      might not be implemented
       PWR            ignore    might exit on some systems
       WINCH          ignore
       CHLD           ignore
       URG            ignore
       TSTP           stop      might interact with the shell
       TTIN           stop      might interact with the shell
       TTOU           stop      might interact with the shell
       STOP           stop      cannot be blocked
       CONT           restart   continue if stopped, otherwise ignore
       ABRT       6   core
       FPE        8   core
       ILL        4   core
       QUIT       3   core
       SEGV      11   core
       TRAP       5   core
       SYS            core      might not be implemented
       EMT            core      might not be implemented
       BUS            core      core dump might fail
       XCPU           core      core dump might fail
       XFSZ           core      core dump might fail

ovako..instalirao sam WIN 10 i linux MINT 17.2 u dual boot. Našao sam po upute kako instalirati "super boot manager" koji omogućava da se uljepša malo onaj početni ekran ( kada se bira da li ući u linux ili wondows ), ali nikako ne uspijevam dobiti taj drugi bootloader, uvijek mi izbaci ovu poruku u terminalu " File descriptor 3 (pipe:[2408088]) leaked on lvs invocation. Parent PID 11310: /bin/sh
No volume groups found
Found Windows Boot Manager on /dev/sda2@/EFI/Microsoft/Boot/bootmgfw.efi
Windows Boot Manager is not yet supported by burg-mkconfig"

zna li možda netko kako riješiti taj problem pa da mogu promijeniti taj početni ekran?

Uh krivo. Ako si pročitao, zanemari.

Znači ti si imao samo win10 prije ovog errora?

u dual bootu ili si samo probao opensuse?

Zapravo, manje je bitno, moj savjet ti je da nabaviš live cd nekog ubuntua, ako već ne radi live usb, kopiraš podatke i kreneš ispočetka

GRUB ti je smrdan, možda bi se i dao popraviti, ali ovako si najsigurniji. Čeprkanje po grubu može loše završiti.

Možeš probat ovo, ali svakako preporučujem da prije kopiraš podatke...

znači pišeš u grubu rescue-u komandu za komandom:

set boot=(hd0,msdos6)

set prefix=(hd0,msdos6)/boot/grub

insmod normal

normal

Ovo neće popraviti grub, samo će ti omogučiti da digneš windowse (možda), pa da možeš spašavat podatke iz njih.

Pitanje je šta je ostalo od particija nakon instalacije opensuse-a.

Skini live cd ubuntu-a, sprži na cd i probaj tako spasit podatke, ako još ima particija od windowsa, pa instaliraj windowse ponovo.

JBG. Dalje ti ne mogu pomoć.

Ako je win8 onda je najvjerojatnije gpt u igri.

Možda je igrajući se grubom i opensuseom  skenjal 100 MB EFI particiju na početku  diska. Ova particija mora biti u formatu FAT32 i treba imati EFI GUID. Ovo je mjesto gdje su EFI boot datoteke  pohranjene i gdje će ih  BIOS  tražit.

Loky , Loky , crni Loky ...

Pa kud opensuse... i kakva crna instalacija linuxa iz windowsa ... ccccccc

Ovo super izgleda ovako!

https://www.webdesignstudio.ba projekti:
https://advokat-prnjavorac.com
https://epravo.ba/
https://www.bih-pravo.org

https://www.anwalt-derbeste.de
https://www.advokat.attorney/

http://www.drzavljanstva-advokat.com
https://www.medijator-prnjavorac.com
http://www.forum-bosanskog-naroda.de
http://www.drzavljanstva-BiH.de
https://www.autostakla-novus.com

http://www.drzavljanstva-advokat.de/
https://www.pravobih.com

https://www.anwalt-bih.de

https://www.almaprnjavorac.com

http://www.advokat-numanovic.com

Link 1

Link 2

Link 3

Link 4

Link 5

Link 6

Link 7

Link 8