Kako jedemo, tako mirišemo

To sam skužio kad sam prvi put letio na mjesec dana u Kinu prije 20 godina. Azijati oko mene su mi već u avionu smrdili/mirisali nekako čudno.

Nakon par tjedana jedenja hrane koju bih i doma jeo (piletina, kajgana, riža i sl), ali začinjene njihovim pikantnim ljutim začinima, skužio sam da i ja i moja roba isto tako smrdi kao ti ljudi u avionu na dolasku.

još jedan odličan članak ovog autora!

 Malo dezić i rolon, ili u gužvi se ni ne kuži toliko source, problem je ako ta hrana nema noise cancelling, a ako se na sjedalu nagneš na više od 30 stupnjeva i zadržiš u tom položaju dulje od pet sekundi to je veliki give out pa čak ako si izvježbani virtuoz i dobro od Zvonka napraviš Tihomira.

Ja sam studirao potkraj 90-ih kad je još bilo dosta "nesvrstanih" studenata i bio sam si dobar s jednim docimerom...

i pitam ga zašto imate tako čudan miris nama, jest da nisu sve jeli kao doma, nego samo dio, ali opet i generalno puno manje mesine od nas...

a on mi odgovori pitanjem:

A znaš kako vi "mirišete" nama ?!?

P.S. zanimljivo, u Indiji u 12 dana koliko sam bio najduže u komadu, mi ljudi nisu toliko čudno mirisali, jedino je stalno u zatvorenom miris sandalovine i inih mirisnih štapića, ali nikakvih problema u nagruvanom dizalu i vožnja navrh 25 katnog hotela...