Moras uzet par stvar u obzir, godina je 2002-a, posudjujes od frenda dva cd-a od super igrice, imas jedan za instalirat jedan za igrat, instaliras
pokrenes igricu i imas opciju pixel shader za koju si samo nacuo nesto, kliknes ju yes jel ti se cini da tvoja grafa podrzava tu tehnologiju koju jos nisi vidio uzivo, piknes rezu, ok u igri si, pocne super mjuza, roknes new game budis se na nekom brodu, neki tip te pita podatke o kojima bas nemas blage veze, poklikas ime i slicno, skuzis kontrole izadjes van i prvo sta vidis je svijet oko tebe iz prvog lica, al ne sa nekom w3 grafikom nego voda, odsjaj sunca (sad neznam za vas al ja sam dobrih par minuta samo gledao okolo) i nemozes vjerovat kako odlicno igrica izgleda, sljedis neke upute da uopce skuzis tko si i sta si, biras klase, biras hrpu stvari za koje nemas pojma sta rade da bi brze "zapoceo" igru, dobijes quest otic do nekog casiusa zbog neznas cega i stupis u svijet. Ogromnog zohara sa riksom ne dozivljavas jel te prvo frka njega i zaputis se pjeske prema "Balmori" sljedis putokaz kad odjednom rokne tip s neba i kod sebe u inventoryu ima scroll of icarus flight, mislis si ajd fora, pogledas svojstva scrolla, mislis si kul skroz sad cu si skratit put upotrijebis scroll stisnes e (ako se ne varam) i odletis nebu pod oblake te prvi put skuzis u biti kolko je velko sve oko sebe, i umres pri padu...hmmm load...imas filing da ce ovo bit malo zajebanije igrat...
ne znam, ne mogu tocno opisat zasto je morrowind toliki utjecaj ostavio na mene, igra je jednostavno bila igriva na milijun razlicitih nacina i abnormalno zarazna, meni je trebalo dobrih dva tjedna da uspijem pojmit kolko je svijet u biti velik, kolko imas nacina da provedes vrijeme radeci ama bas nista korisno za glavni quest a da si se pri tom toliko dobro zabavljao i svako malo otkrio nesto novo, hoces od mracne mistike koja je pratila glavnu radnju do glass armora zbog kojeg sam dobrih tjedan-dva igranja izgubio jel sam ga jednostavno morao iskompletirat za svog Dunnmera kojem je light armor paso.
Jednostavno kolicina gameplaya i nacin na koji je izveden je bila nesto nevidjeno. Morrowind mi je oteo dobar komad zivota i nije mi zao niti jedne sekunde jel je to bila igrica u koju sam se mogo uzivit i svaki put napravit nesto novo.
S druge strane Oblivion mi nikada nije imao "ono nesto novo" nije mi ni priblizno bio zarazan kao Morrowind , svatko ko je proso Morrowind na posten nacin se je yebacki namucio i na kraju dana je imao onaj osjecaj zadovoljstva, dok isti taj je pokrenuo oblivion, mogo ga je proc i na kraju dana je bio manje zadovoljan nego ja dok sam prvi put skuzio se snalazit u prokletom Vivecu.
Drugo vrijeme, druga igra, po mom misljenju puno losija.
Edit: iskreno se nadam da se mi skyrim vratit onaj filing koji sam imao kad sam prvi put zaigrao Morrowind
Suze su mi potekle na oci od ovog opisa.Opisuje u potpunosti moj doživljaj igre.Ja sam imao u fighters guildu pun podrum oružja.Kad vise nisam mogao trpati u škrinje slagao sam po podu.Imao sam glas oklopa i oružja za 5 likova opremiti.E to su bila vremena.Kas sam igrao Ghotic 2 nisam mogao pojmiti da nemozec ici okolo i zajebavai se , da svaki dungen je povezan s nekim questom itd.Oblivion... prestao sam igrati poslije 3 dana.
