Desktop PC: Brand ili no-name

Brendirani desktop računari su prije bili rezervisani uglavnom za poslovne korisnike/firme. Mnogo je lakše u firmi sa većim brojem zaposlenih sklopiti ugovor o nabavci gotovih brand konfiguracija nego da sastavljaju komponentu po komponentu. Ali primjećujem u poslednjih par godina trend da obični korisnici sve više pokazuju interesovanje za brand PC desktop..

Ako zanemarimo statusni simbol ili izvjesno liječenje kompleksa, što to brand pc desktop nudi u odnosu na "uradi sam" konfiguraciju? Izdvojimo malo sa strane Apple i njihove proizvode, obzirom da oni imaju svoju filozofiju sklapanja konfiguracija i zgrtanja para - imaju svoj operativni sistem, nabavaljaju određene komponente koje su potpuno optimizovane sa OS-om, onda ubace šminkersku završnu obradu, marketing odradi svoje i imamo računar od $$$$.

Uzmimo za primjer Dell i njihov Alienware Aurora Six-core desktop računar - nabudženi kompjuter koji košta boga oca. Jedino što bih izdvojio kao posebno jeste odlično dizajnirano kućište i raspored komponenti, ali cijena i velika buka koju proizvodi pod opterećenjem (svi rivjui ovo spominju) su stvarno za veliki znak pitanaj. Za te novce lagano možeš sklopiti bolju konfiguraciju + da ostane para za da kupiš laptop.Al ono što je meni najgore jeste štografička kartica u Alienware računaru jeste referentna. Kapiram da Dell ne želi da promoviše neku konkurentsku firmu, ali kad sam slušao hvalospjeve o ovom računaru, očekivao sam minimum Asus GTX590 Mars II... Aienware sam prvi spomenuo jer mu je cijena visoka, ali kad uopšte pogledam speficikacije bilo kog brand računara, primjetim da mu je cijena viša u odnosu na odabrane komponente.

Eto, interesuje me vaše mišljenje o ovome. izvinjenje ako je tema već postojala, nisam primjetio.

Uvek je najbolje sklopiti sam svoj računar. Možeš birati tačno one komponente koje želiš i loviti najpovoljnije cene. Takođe, oslobođen si ograničenja da ne smeš sam nadograđivati računar da ne bi izgubio garanciju, ili da ti je pola BIOS-a zaključano (i često postavljeno najkonzervativnije postavke). Osim toga, OEM-ovi gledaju da uštede svaki dolar i cent, tako da se u 95% brand name računara nalaze napajanja ne posebnog kvaliteta sa taman toliko snage da pokrenu ono što je u kućište zapakovano, pa bilo kakav upgrade povlači i kupovinu novog napajanja (da ne pominjem ekstremnije, ali realne slučajeve, gde matičnim pločama računara sa integrisanom grafikom nedostaje slot za diskretnu grafiku, pri čemu se lepo vidi gde bi trebalo da stoji i svi vodovi su tu, ali slota jednostavno nema).

Brand name je ok za domaćice i ostala netehnička lica, ne zamajavaš se oko toga da li DDR3 ide u PCI-E 2.0 slot i da li može podržati hard od 750GB, a kad se "pokvari", samo okreneš telefon i kažeš "Ne radi!" i boli te da li je u pitanju grafička ili napajanje ili si zapatio viruse na Filmoviziji.