Imam gotov (poprilicno slozen) program koji na osnovu unosa vrsi odredenu akciju. Sad, umjesto u konzoli, zelim da se taj podatak unosi u obicnom prozoru.
Usput, imao bih jos jedno pitanje. Kod tog unosa se radi o serijskom broju, kojeg u nastavku moram (!) koristiti u obliku Array-a. Da li je moguce da prilikom unosa ne tipkam jedan po jedan znak, nego citav serijski broj odjednom?
Imam gotov (poprilicno slozen) program koji na osnovu unosa vrsi odredenu akciju. Sad, umjesto u konzoli, zelim da se taj podatak unosi u obicnom prozoru.
Usput, imao bih jos jedno pitanje. Kod tog unosa se radi o serijskom broju, kojeg u nastavku moram (!) koristiti u obliku Array-a. Da li je moguce da prilikom unosa ne tipkam jedan po jedan znak, nego citav serijski broj odjednom?
Uzmes Text atribut textboxa kao string, sto on i jeste. I onda sa njim manipulišeš kako i šta hoćeš.
Ne uspijeva mi da integrisem graficku cjelinu u program...
Ne uspijeva mi da integrisem graficku cjelinu u program...
Šta taj program dalje radi?
Upisuje serijski broj u EEPROM jednog iC-a, i nakon toga cita nekoliko registara iz EEPROM-a.
#include <windows.h>
#include <commctrl.h>
#define IDC_EDITBOX 1000
LRESULT CALLBACK WindowProcedure(HWND, UINT, WPARAM, LPARAM);
char szClassName[] ="WindowsApp";
int WINAPI WinMain(HINSTANCE hThisInstance, HINSTANCE hPrevInstance, LPSTR lpszArgument, int nFunsterStil)
{
HWND hwnd;
MSG messages;
WNDCLASSEX wincl;
wincl.hInstance = hThisInstance;
wincl.lpszClassName = szClassName;
wincl.lpfnWndProc = WindowProcedure;
wincl.style = CS_DBLCLKS;
wincl.cbSize = sizeof(WNDCLASSEX);
wincl.hIcon = LoadIcon(NULL, IDI_APPLICATION);
wincl.hIconSm = LoadIcon(NULL, IDI_APPLICATION);
wincl.hCursor = LoadCursor(NULL, IDC_ARROW);
wincl.lpszMenuName = NULL;
wincl.cbClsExtra = 0;
wincl.cbWndExtra = 0;
wincl.hbrBackground = (HBRUSH)COLOR_BACKGROUND;
if (!RegisterClassEx(&wincl))
return 0;
hwnd = CreateWindow(szClassName,
"Windows App",
WS_CAPTION | WS_SYSMENU | WS_MINIMIZEBOX,
CW_USEDEFAULT, CW_USEDEFAULT,
200, 100,
HWND_DESKTOP,
NULL,
hThisInstance,
NULL);
ShowWindow(hwnd, nFunsterStil);
while (GetMessage(&messages, NULL, 0, 0))
{
TranslateMessage(&messages);
DispatchMessage(&messages);
}
return messages.wParam;
}
LRESULT CALLBACK WindowProcedure(HWND hwnd, UINT message, WPARAM wParam, LPARAM lParam)
{
switch (message)
{
case WM_CREATE:
CreateWindowEx(WS_EX_CLIENTEDGE,
WC_EDIT,
NULL,
WS_VISIBLE|WS_CHILD|ES_NUMBER,
25, 25,
140, 23,
hwnd,
(HMENU)IDC_EDITBOX,
GetModuleHandle(NULL), 0);
break;
case WM_DESTROY:
PostQuitMessage(0);
break;
default:
return DefWindowProc(hwnd, message, wParam, lParam);
}
return 0;
}
Malo ćeš se teže ovdje snaći ako to nikada nisi radio a objašnjenje ne želiš...
Snašao se on ili ne, meni će dobro doći. :D
Snašao se on ili ne, meni će dobro doći. :D
Ma običan DevCpp Windows Application predložak kojem sam malo izmjenio formatiranje, uklonio komentare i dodao edit kontrolu :D
Možda izgleda ovako zastrašujuće kada vidiš koliko koda treba da bi se samo otvorio prozor sa edit kontrolom, ali kada shvatiš koliko se toga zapravo ponavlja i što koji dio točno radi, onda postane trivijalno.
Drži se one knjige i nećeš fulati...
Knjiga je odlična. Format još bolji, puno preglednije od PDF-a, ne znam zašto nije zaživio (možda jeste, ali ja prvi put sam se susreo .chm). Možda je vezan za Windows?
Dosta dobro objašnjava, shvatio sam neke stvari vezane za Windows, .dll itd. Za pravi ugođaj ću na stari laptop instalirati Windows 98 SE. Prvi utisak mi je da WinApi nije težak (a mislio sam da jeste), nego ima pisati puno kôda. Pogotovo ako dođeš sa Win/Web formi, gdje dovučeš kontrolu iz Toolboxa i imaš listu svih event-a i properitiesa. Preporučio bih (iako nisam kompetentan) svima koji se bave Windows programiranjem da malo zavire u WinApi. Shvatiš kako funkcioniše, ono što radiš, na nižem nivou.
A sada jedno pitanje, možeš li mi pojasniti razliku između long pointer-a (16 bit?) i short pointer-a (32 bit?) ? Nije mi baš najjasnije.
Knjiga je odlična. Format još bolji, puno preglednije od PDF-a, ne znam zašto nije zaživio (možda jeste, ali ja prvi put sam se susreo .chm). Možda je vezan za Windows?
Dosta dobro objašnjava, shvatio sam neke stvari vezane za Windows, .dll itd. Za pravi ugođaj ću na stari laptop instalirati Windows 98 SE. Prvi utisak mi je da WinApi nije težak (a mislio sam da jeste), nego ima pisati puno kôda. Pogotovo ako dođeš sa Win/Web formi, gdje dovučeš kontrolu iz Toolboxa i imaš listu svih event-a i properitiesa. Preporučio bih (iako nisam kompetentan) svima koji se bave Windows programiranjem da malo zavire u WinApi. Shvatiš kako funkcioniše, ono što radiš, na nižem nivou.
A sada jedno pitanje, možeš li mi pojasniti razliku između long pointer-a (16 bit?) i short pointer-a (32 bit?) ? Nije mi baš najjasnije.
Je li ta knjiga slucajno:
Je li ta knjiga slucajno:
Yep, iz 1999. Ako trebas u .chm-u, javi se.
A sada jedno pitanje, možeš li mi pojasniti razliku između long pointer-a (16 bit?) i short pointer-a (32 bit?) ? Nije mi baš najjasnije.
short pointer je 16 bitni, a long pointer 32 bitni. To ti je naslijeđe još iz 16 bitnih Windowsa kada se memorija nešto drukčije adresirala, tako da bi ti short pointer vrijedio unutar istog segmenta (blok od 64 KB), dok bi long pointer pokrivao puno veći komad memorije.
Long pointer je ono što ti znaš jednostavno kao "pointer", i u 32 bitnom režimu označava 32 bitnu adresu, a 64 bitnom režimu 64 bitnu adresu. Tj pokriva cijeli adresni prostor izvršne datoteke. Short pointeri su izumrli... :D
Knjiga je odlična. Format još bolji, puno preglednije od PDF-a, ne znam zašto nije zaživio (možda jeste, ali ja prvi put sam se susreo .chm). Možda je vezan za Windows?
...
CHM je meni uzas. Nesto prestrasno. Je, Microsoftov format ti je to - Microsoft Compiled HTML Help.
Ocito se nisi sreo onda s pravim PDF-om gdje je sve lijepo formatirano, postoji sadrzaj, kad se klikne na neko poglavlje ili potpoglavlje ode se na tu stranicu, stranice su numerirane arapskim brojkama, dok su predgovor i sve te piz*darije prije samog sadrzaja numerirani rimskim brojkama.
CHM je meni uzas. Nesto prestrasno. Je, Microsoftov format ti je to - Microsoft Compiled HTML Help.
CHM je help format u rangu sa ostalim help formatima i prilagođen je toj namjeni, a sasvim je solidan i u funkciji formata za knjigu nekakve tehničke prirode. PDF je puno općenitiji format za tekst bilo koje vrste i puno pogodniji za ispis na papir.
Ma niiisam. 
CHM je help format u rangu sa ostalim help formatima i prilagođen je toj namjeni, a sasvim je solidan i u funkciji formata za knjigu nekakve tehničke prirode. PDF je puno općenitiji format za tekst bilo koje vrste i puno pogodniji za ispis na papir.
Zato mi je i drazi, podsjeca me na knjigu. Ugodnije mi je tako citati. ;)
Ma niiisam.
Wrox, MS Press, O'reilly i Apress imaju odlične PDF knjige, sve je sosrtirano kako treba i super je. Dobro, malo sam pretjerao kada sam rekao da je bolji od PDF-a, ali da je dobar, jeste.
Pa dobar je, slican je helpu, ide to sve lijepo, ali kak je rustweaver gore rekao, PDF je pogodniji za ispis na papir, pa tako i izgleda, stoga mi je bolji. No to je sve subjektivno, kao sto sam rekao, meni je chm ne bas najdrazi, tebi mozda je. Sve je to za ljude. :D
Malo ćeš se teže ovdje snaći ako to nikada nisi radio a objašnjenje ne želiš...
Da me se ne shvati pogresno: volio bih to razumjeti i nauciti, ali trenutno sam u zurbi tako da mi je neophodan funkcionalan kod. Ovo sto si poslao se nazalost ne da kompilirati.
Imam gotov (poprilicno slozen) program koji na osnovu unosa vrsi odredenu akciju. Sad, umjesto u konzoli, zelim da se taj podatak unosi u obicnom prozoru.
Usput, imao bih jos jedno pitanje. Kod tog unosa se radi o serijskom broju, kojeg u nastavku moram (!) koristiti u obliku Array-a. Da li je moguce da prilikom unosa ne tipkam jedan po jedan znak, nego citav serijski broj odjednom?
Uzmes Text atribut textboxa kao string, sto on i jeste. I onda sa njim manipulišeš kako i šta hoćeš.
Rijesio sam problem tako sto sto serijski broj unosim kao long, a potom pomocu for-petlje koristenjem dijeljenja i ostataka rastavljam (9-cifreni) broj na cifre koje ubacujem u Array.
Da me se ne shvati pogresno: volio bih to razumjeti i nauciti, ali trenutno sam u zurbi tako da mi je neophodan funkcionalan kod.
Uzalud ti funkcionalan kod ako ne znaš gdje što u njega trebaš upiknuti, a da bi to znao potrebno je nekakvo elementarno znanje o tome što kod u biti radi.
Ovo sto si poslao se nazalost ne da kompilirati.
Na MinGW kompajleru se kompajlira bez i jedne greške. Koji kompajler koristiš? Koje greške ti ispisuje?
Jel mi može netko malo objasniti konstruktore ? Kužim u teoriji što su i za što služe , ali nekužim kako to točno radi . Da li se poziva automatski ili ?
Da li se poziva automatski ili ?
Da, automatski. Iz čega si to učio kada ti je ta informacija promaknula?
Demistificirani c++ .
Demistificirani c++ .
I nisi se sjetio pogledati negdje na netu? :P
http://publib.boulder.ibm.com/infocenter/lnxpcomp/v8v101/index.jsp?topic=%2Fcom.ibm.xlcpp8l.doc%2Flanguage%2Fref%2Fcplr374.htm
Ako ti još nešto nije jasno pitaj...
EDIT: pogrešan link, *ebem ti frameove...
Jel mi može netko malo objasniti konstruktore ? Kužim u teoriji što su i za što služe , ali nekužim kako to točno radi . Da li se poziva automatski ili ?
Pa, imas objekt. Taj objekt treba postaviti na neke "pocetne" vrijednosti. Zato imas konstruktore, ti samo stvoris objekt, a konstruktor se pobrine za sve ostalo.
Hvala i imam jos jedno pitanje . Što znači dvotočje kod deklaracije konstruktora ?
Da odmah iniciraš membere u klasi s predanim vrijednostima iz zagrada u konstruktoru.
// neka klasa B
// m_id je member u B
B(int id) : m_id(id) {}
Hvala i imam jos jedno pitanje . Što znači dvotočje kod deklaracije konstruktora ?
Dvotocka (::) ti je scope operator. U cpp fajlu mozes definirati funkcije i metode klasa te da bi ih mogao razlikovati koristis scope operator. Recimo myClass::foo() je metoda klase myClass, dok bi samo foo() bila neka funkcija. Takoder ako imas globalnu i lokalnu varijablu istog imena koristis scope operator za pristup:
#include <iostream>
int i = 1; // globalna varijabla
int main()
{
int i = 0; // lokala varijabla
std::cout << ::i << '\n'; // ispisuje globalnu varijablu 1
std::cout << i << '\n'; // ispisuje lokalnu varijablu 0
return 0;
}
Domagoj nisam mislio na duplo (::) nego na jedno (:) . Al hvala ipak ;)
Domagoj nisam mislio na duplo (::) nego na jedno (:) . Al hvala ipak ;)
Neces pilajuci po forumu nauciti OOP...
Domagoj nisam mislio na duplo (::) nego na jedno (:) . Al hvala ipak ;)
Au, sry. Vec je kasno bilo, nisam skuzio uopce.
