The Friendzone Club

Ja sam se našao u friend zoni negdje tijekom veze/braka od ukupno skoro desetljeće ipo. Ne mogu prstom pokazat na trenutak kad se to desilo, ali stvari već neko vrijeme ne funkcioniraju. Bilo je tu i povremenog seksa, ali onako, svake prijestupne. Za neki fling sa strane nisam imao ni vremena, ni želje. Možda želja nije prava riječ – jednostavno nisam htio bit onaj koji vara, iako je bilo par prigoda. Uglavnom, to cut to the chase... Di i kako da stara kuka koja je totalno ispala iz đira nađe priležnicu? Ima li na "tržištu" uopće 30+ žena koje nisu basket cases? Mislim, ne bih imao ništa protiv mlađih, ali nisam siguran imam li živaca za to.

Nalazim se totalno u nemapiranom teritoriju, zaboravio sam kako funkcionirat izvan veze, nemam pojma kako bi se ponašao na dejtu, kao da moram sve ponovo učit. Dajte ljudi neki savjet. Kako da se izvučem iz ovoga i ne postanem stari prdonja koji će po tramvajima slinit za curicama?

1. rastavi se

2.izadji u birc

3.pocni kukati kako si se upravo rastavio i kako ti je tesko i neznas sto ces od sebe

4. PROFIT

Montezano Proguglaj malo o gameu, pick up communityu, prolistaj par foruma, nađi barem jednog prijatleja koji će te podržavati u tome i kreni izlaziti. Začudio bi se koliko žena u 20ima želi starije muškarce

To me uopće ne čudi, samo kažem da nisam siguran da ja imam živaca za klinke. Ono, kad mi cura kaže da je 90 i neko godište, samo se sjetim di sam ja bio i šta sam radio 90-ih :) Skroz drugi svijet

ha cuj ako je 90. godiste to ti je vec 26 godina, a u tim godinama postoji dosta jako zrelih osoba. nemozes generalizirat da su osobe u dvadesetima klinci, ima ih klinaca i u 30-im, a ima ih vec odraslih u srednjim dvadesetim. nema to bas toliko veze s godinama kolko ima s mozgom.

Ne generaliziram, samo pričam kako to izgleda iz moje perspektive. Zato i kažem da mi je ovo skroz nova situacija. Realno, u ovoj fazi ni nisam spreman (ni sposoban) odmah uletit u neku ozbiljniju vezu, a za rebound može proć sve šta je legalno. O kriterijima ćemo kasnije, kad se oporavim. Ovaj petak idem na prvi koncert kao single još od faksa, kao prvi korak na putu oporavka

  Opet su ti smanjili dozu rozih tabletica? 

Otiđi na utakmicu, usput drmni dvije- tri (deset) ljutih, vrati se doma pijan ko letva i problem riješen. Otac će biti ponosan na svog muškarčinu

 Zanimljivo je da su nekima svi ispod 30 klinci, a kad čuju da se ljude od 35 ili 40 godina naziva starima onda ih uhvati ludilo. 

Već me dugo netko nije ubacio u kategoriju "klinki". Juuuj sve mi toplo oko srca 

E sta mi se događa s curom ja ne si ne znam vise kako pomoci... kaj sam uvijek ja taj papak koji se mora ispricavat, koji je sve kriv i koji uvijek oprasta, i meni se sve pamti kaj sam reko pred 2 mjeseca u 13:45 i 58 sekundi? 
a ja njoj nikad tako..

 tocno tak je i meni bilo, i onda jos slusati jednu stvar recikliranu XYZ puta, reko sam sebi nemam vise zivci za takve gluposti jer to traje traje i bogati traje.

da stvar bude bolja, dobio sam ultimatum ili frendovi ili ona zato jer joj je ocito smetalo kaj sam sa 2 frenda svako malo otisao van vikendom al reko sam sebi da takve fore vise necu trpjeti, pogotovo ultimatume.

i eto, nakon 7 godina i 2 dana solo sam a da stvar bude bizarna taman na valentinovo smo prekinuli i par puta smo se culi i opet slusam prigovaranja ovo ono i nema sanse da popustim kad sam ocito uvjek popustao

 Možda priča o liku iz The Simsa i fulao je temu.

 ma nisam, otidem van jedamput na mjesec dana, mozda ni tolko sa tim da prvo nju pitam dal hoce kam ici ali joj se nikad nikam neda opcenito.

25 mi je godina, tocnije u 26oj sam.

ma pitaj boga vise u cem je stvar, ocito se gluposti godinama skupljaju

 tenks.

slazem se sa tim da je 7 godina puno, i jos tak prekinuti je malo cudno al opet, ne mora znaciti da je to definitivno prekid a opet moze.

ko bi to znao, kako god bilo zivot ide dalje pa kaj bude bude

Mah normalno je to,no prekid je malo nagla solucija takvih problema, al opet mislim da svaka veza koju ljudi započnu tak mladi treba imat neku pauzu...

Ljudi ostaju skupa iz raznih razloga, ljubavi, navike, financija, očekivanja okoline, straha od samoće, klinaca... Sve se svodi na to koliki ti je prag tolerancije i koliko si spreman na kompromise. A kompromisa mora biti. Svi mi imamo neke svoje mušice i svi smo na neki način sjeb***, pardon my French, od staraca, zbog neke druge traume, ili sami od sebe. I svi su kao spremni prihvatit partnera kao takvog kakav je, ali u biti ga stalno pokušavaju uklopit u svoju idealnu sliku - u slučaju da uopće znaju šta hoće. Za (dugo)trajnu sreću u vezi se stvarno mora poklopit puno varijabli - koje se uz to mijenjaju kroz vrijeme - tako da izgledi stvarno nisu na našoj strani. Kad pogledam svoje prijatelje, rijetki su oni koji su odrasli u nekoj idealnoj obiteljskoj situaciji. Samo su ljudi ranije trpjeli puno više sranja i ostajali u braku zbog onoga "šta će selo reć"