Programiranje u C++-u - pitanja i odgovori

Da, u pitanju je fiskalna kasa koja čita samo XML fajlove, priključuje se RS232 kabelom na COM port.

Kao prvo dva puta si deklarisao i, a drugo pa u for petlju si stavio od 0 do 10.

Što bi to trebalo značiti? U petlji ide od 0 do 9 (jer je uvjet < 10, a ne <= 10), znači tu je sve OK. A to što je ta varijabla  i  inkrementirana do 10 nema veze, jer to nema nikakve veze s onom varijablom  i  koja je deklarirana u glavnom bloku funkcije main.

ma nekako sam polovio zadatke s poljima i s funkcijama, al ovu kombinaciju ne kuzim... moze mi neko poslozit,rijesit zadatak?

ništa ne fali ali zašto bi bilo jednostavno kad može komplicirano :D

u zadatku se traži da se preko funkcije izračuna i ispiše suma tih brojeva.. to mene muči

Moze i preko pointera:

void foo(int *p);

int broj[10];

foo(broj);

Moze preko referenci:

void foo(int (&p)[10]);

int broj[10];

foo(broj);

Bitno je da zna koliko je veliko polje.

EDIT: Ovo je opcenito napisano, ne konkretno za ovo.

Traži se dinamička alokacija niza u zadatku, a zadatak funkcije je izračun i ispis sume elemenata niza, niz predajemo funkciji preko pokazivača, pošto operator new koji služi za dinamičku alokaciju niza vraća pokazivač na alocirani niz, na kraju se oslobodi memorija operatorom delete [], cilj zadatka je očito razumjevanje dinamičke alokacije niza

#include<iostream>
using namespace std;


void SumaPolja(int *polje)
{
    int suma = 0;
    for(int i=0; i<10; i++)
    {
       suma += polje[i];
    }
    cout<< "Suma polja: " << suma << endl;
}
int main()
{
    int *polje = new int[10];
    for(int i=0; i<10;    i++)
    {
       cout<< "Unesi " << i+1 << ". clan polja: ";
       cin>> polje[i];
    }
    SumaPolja(polje);
    delete[] polje;
    return 0;
}

@ Floki Ja bih tu još poslao funkciji i duljinu niza pa onda imamo još malo općenitije rješenje.

#include <iostream>
using namespace std;

template<class T>class Polje {
public:
    T* polje;
    int BrojElemenata;

    Polje(int n){
       BrojElemenata = n;
       polje = new T[n];
    }
    ~Polje() {
       delete[]polje;
    }
    T& operator[](int indeks) {
       return polje[indeks];
    }
};
int suma(Polje<int> p){
    int s = 0;
    for(int i = 0; i < p.BrojElemenata; s+=p[i++]);
    return s;
}
int main(){
    Polje<int> p(10);

    for(int i = 0; i < 10; cin >> p[i], i++);
    cout << "Suma niza: " << suma(p);
}

Ma tko kaže da funkciji treba predati duljinu niza

hmm, ukoliko alociramo dinamički niz, i trebamo, možemo preko konzole proizvoljno unositi duliinu niza, dinamički alocirati memoriju, a funkciji predati pokaživač na niz i duljinu niza.

u pravu si.

ovo što je tracer napravio je klasa

a može onda i list<int>

je, je, svaka čast, egzibicija meštra

kao škarice nekog iz Barce

Ako ćemo s templateima, onda se može napravit i bez duljine niza. Znam da ima neka fora s tim, samo sam davno to koristio. Tracer ti ćeš vjerojatno znat o čem pričam :D

Ugl, koristio sam to kad se radila neka template klasa koja je u sebi imala polje , a postojao je konstruktor koji prima drugo polje proizvoljne duljine. Neka lijepa fora je s tim bila, moro bi pogledat kod, trenutno sam na poslu pa ne mogu do toga.

Evo našo sam taj kod :D

template<int N>
Veliki(int (&p)[N])
{
    duljina=N;
    predznak=1;
    for (int i=0;i<N;++i)
      if (p[i]<0 || p[i]>9) { cout<<"Greska, negativni ili viseznamenkasti brojevi u polju"; exit(1); }

    znamenke=new int[N];
    for (int i=0;i<N;++i)
      znamenke[i]=abs(p[N-i-1]); //broj je spremljen od jedinica na dalje, pa polje ubacujemo unatrag
}

Ovo čudo konstruira instancu klase Veliki (veliki broj, jel), koji je reprezentiran poljem sa znamenkama, duljinom i predznakom. A ono što je tu važno je da ovaj konstrukotor prima polje proizvoljne duljine, a tu duljinu ne navodimo explicitno kao argument funkcije. Na to sam ciljao :D

Ako mislis programirati, OOP je must know. Moras znati. Danas se bez OO-a prakticki nista ne programira (osim nekih stvari, ponajvise vezanih uz operacijske sustave i tako to).

...