Da nejdem u neku veliku dubiozu sa puno copy/paste. Zelim samo reci kako je citanje ove kolumne u meni izazvalo iskru neke neobjasnjive emocije. Citajuci redak po redak sirio sam osmjeh koji uglavnom upucuje na moje iskreno zadovoljstvo procitanim tekstom. Kao da je autor moj nesluzbeni glasnogovornik za mase.
Vec neko vrijeme vodim žustru raspravu sa mojom ljepsom polovicom, inace kronicnim TV ovisnikom, koja vec na pamet zna sadrzaj programa (ovo ide u prilog meni jer je sadrzaj nula ili njoj jer je tako jako pametna ? ). Moj glavni argument je upravo ono cime Dragan zavrsava svoju pricu: "Na internetu gledamo i čitamo ono što zelimo, kada zelimo....". Sami filtriramo informacije i sadrzaj.
Kao sto rekoh par redaka ranije, ne zelim ulaziti u dubiozu cijele ove price. Htio sam samo reci hvala. Hvala Dragane! Zaljepit cu joj ovu kolumnu posred TV ekrana.