Pomoc oko C++

Ak sam te dobro skužio, ti imaš klasu u kojoj je metoda u kojoj imaš taj statički član klase? E sad, kolko ja znam statički članovi se eksplicitno moraju inicijalizirati izvan klase. Pa bi onda valjda i uništiti ih trebalo izvan klase, u tvom slučaju pred kraj programa. Ako ne, onda će se uništiti nakon izlaska iz main()-a. To je moje skromno mišljenje... Ak neko zna više, nek veli nekaj onda u vezi toga.

A ne znam, jedino kaj mi još pada na pamet su smart pointeri.

http://en.wikipedia.org/wiki/Smart_pointer

Ili da enkapsuliraš taj svoj pointer u klasu (kao član). I onda koristiš tu klasu kao tip za taj svoj pointer. Na taj način znaš da će kad aplikacija završi destruktor biti pozvan. Onda samo izbrišeš to čudo u destruktoru. Ako je to uopće izvedivo u tvom slučaju :D, 1:22 je, tak da ono, svakakve mi ideje padaju na pamet.

Evo jedna dobra implementacija pametnih pointera. 

http://www.boost.org/doc/libs/1_46_1/libs/smart_ptr/shared_ptr.htm

Ako je završetak programa, nema potrebe za dealociranjem memorije (osim u nekim specijalnim slučajevima). 

To je istina, jer će OS svu memoriju koju je zauzeo program proglasiti slobodnom, međutim program bi uvijek trebao sam dealocirati zauzetu memoriju prije završetka (i uništiti sve alocirane objekte, naravno). Zašto? Između ostalog, zato jer kad ideš proširivati program, možda si računao na to da ne trebaš dealocirati neku memoriju jer program ionako će "sad" završiti, a u dorađenom programu će ta možda memorija visjeti zauzeta, a nekorištena, odnosno možda ti se dogodi curenje memorije.

Uglavnom, svakako je dobra praksa dealocirati svu alociranu memoriju. Ako radiš OOP, onda se klase moraju pisati tako da kad objekti kreiraju druge objekte, da ih unište kad ih više ne trebaju, odnosno da ih dealociraju u svom destruktoru (ako se dalje više neće koristiti). Kad si čovjek to tako posloži, onda se zapravo ni ne mora previše brinuti za dealociranje memorije - ako su mu svi objekti ispravno povezani, kad uništi prvi objekt, to će za sobom povući sve ostale - odnosno, cijeli sustav će se takoreći sam dealocirati.

EDIT: ostala mi ova stranica otvorena dugo vremena u browseru pa nisam vidio DigiMagicov post - on me pretekao. S druge strane, eto, postoje barem dvije osobe koje isto identično razmišljaju o tom problemu.

U c++-u sam dinamički alocirao polje tipa char duljine 30 članova. U njega sam unio x članova(slova). Onda sam dinamički alocirao novo char polje duljine x i u njega putem for petlje prenio članove iz starog polja. Kad želim ispisati članove novog polje, program mi ispiše članove starog polja plus još neke znakove:

#include <iostream>

using namespace std;

int main()

{

   char *unos=new char[30];

   cin>>unos;

   int x=-1;

   do{

     ++x;

   }while(unos[x]!=0);

   cout<<x<<endl;

   char *ispis=new char[x];

   for(int a=0;a<x;a++){

     ispis[a]=unos[a];

   }

   delete [] unos;

   cout<<ispis<<endl;

   delete [] ispis;

   return 0;

}

Primjer ispisa:

Unos: abcd

Ispis: abcd-

Ili ako nećeš nulu na kraju:

#include <iostream>

using namespace std;

int main()

{

   char *unos=new char[30];

   int x = 0;

   do{

     cin>>unos[x];

     ++x;

   }while(unos[x-1] != '0');

   char *ispis=new char[x-1];

   for(int a=0;a<x-1;a++){

    ispis[a]=unos[a];

   }

   delete [] unos;

   for(int i = 0; i< x-1; ++i)

   {

  cout<< ispis[i];

   }

   delete [] ispis;

   return 0;

}

Hvala @Floki!

Ja sam gotovo potpuno zaboravio na taj /0 na kraju u char poljima pa mi je ispisivalo i izvan granica polja. Valjda neću ponoviti takvu glupost više.

Može li mi netko dati nekakve primjere gdje se koristi dinamičko programiranje osim knapsack problema? Trebam ga malo utvrditi.