dosadni ste. dakle netko ne zeli da si kupite ddr5 a vi i dalje kukate. pomirite se s tim vise. neki pametnjakovici odlucili proizvoditi ram za par kupaca umjesto za 8 milijardi ljudi i to je to.. zasto bi se borili protiv toga kad ne ide?
-
Jbt, ja sam se 2024. nervirao što 32GB malo boljeg DDR5 plaćam oko 150€ (jer je dobar DDR4 bio ispod 100), a ovo sad... Daj nek' Kinezi već jednom provale tu UV litografiju, da nam svane, pa nek' vladaju svetom ako hoće i ako ih samo to zadržava!
Ljudi nisu željeli prodati djeci više komada sličice da bi mogla i druga djeca uzeti a ovi sve dali, isto kao oni stariji što su kupovali više paketa panini sličica pa prodavali.
Srecom i ja uzeo onda 32gb prvo mislio 16gb. Cijene nisu normalne nikako.
R.I.P. EnlightenedPhoenix 24.6.2011.
I treba da bude skupa, šta bi sad sve đabe. Daje se 2k+ za gpu, sad je najednom problem 500€ za rame. Cicije
Mikronis
Kupnja 02.2025g
64 GB - 265€
Jbt, ja sam se 2024. nervirao što 32GB malo boljeg DDR5 plaćam oko 150€ (jer je dobar DDR4 bio ispod 100), a ovo sad... Daj nek' Kinezi već jednom provale tu UV litografiju, da nam svane, pa nek' vladaju svetom ako hoće i ako ih samo to zadržava!
zasto mislis da bi kinezi davali nesto osjetno jeftinije ako mogu lijepo zaradit na trenutnom hypu?
Zato što je do sada u svim drugim oblastima bilo Kina = veliki proizvodni kapaciteti = povoljne cene.
ne zove se bezveze DDR5...to kao pet puta
Zato što je do sada u svim drugim oblastima bilo Kina = veliki proizvodni kapaciteti = povoljne cene.
jedno je radit dumping trzista radi strateskog pozicioniranja i eliminiranja konkurencije a drugo hype train sa vrucim kiflama
Bode ih u oči 30 fpsa na SP igri. Iako realno vide 16 možda. Al sve redom profi gaymeri.
Mene je 32 gb DDR4 prije tri godine koštao 80 € i sve igram na 120+ fpsa, kakav crni PS5 😂
Miran do PS6 pro
da, najžalosnije da se ta činjenica nikako ne iskorištava i to u trenutku kad bi trump da može valjda i tajvan proglasio američkom državom da se dočepa proizvodnje.
Nema ju EU, nego je to privatna kompanija iz Nizozemske. Svatko je u EU slobodan da uloži desetke miljardi dolara kako bi napravili tvornicu za memoriju. Sretno im s cijenama s obzirom na nabavne lance 
To o slobodi privatnog preduzetništva ("nema je EU, nego je to privatna kompanija") je jedna tako lepa bajka.
Kapitalističke zemlje jako poštuju privatnu svojinu, dokle god ne postane gusto, a onda se popjavi čuveni "nacionalni interes".
Britanija je u vreme Drugog svetskog rata naredila poljoprivrednicima da likvidiraju stoku, konvertuju pašnjake i ostalu neiskorišćenu zemlju (pa makar to bila i močvara) u njive i odredila kvote za otkup. Ne ispuniš kvotu? Nacionalizacija! U barem jednom slučaju (britanski dokumentarac), kada došli da oduzmu zemlju seljaku i kad nije hteo da ih pusti na farmu, došlo je do pucnjave i ubili su ga.
Isto tako, Sjedinjene Države su tokom Korejskog rata ozbiljno razmatrale da nacionalizuju čeličane.
Dakle, XX vek, države koje su oličenje demokratije, kapitalizma i najstrože zaštićene privatne svojine se, kad je to potrebno, ne libe da posegnu za istim onim "kolektivističkim metodama" kojih se inače toliko gnušaju.
Da ne pominjem mekše oblike kontrole, gde se za stratešku robu definiše kome, koliko i po kojoj ceni sme da se prodaje određena vrsta proizvoda, a čega ima koliko hoćeš.
Dakle, jedini imaš određenu ključnu komponentu, te milijarde koje pominješ se svakodnevno "bacaju" na stvari koje ne donose novac, a ovde bi sebi obezbedio strateški resurs, i to u grani u kojoj marže nisu bile više valjda od '80-ih. Ali to ne radiš.
Potražnja je velika..niknut če s vremenom nove firme u kini koje proizvode ram.
Pitanje je samo vremena.
Mjenjam 64gb DDR5ice za stan od 100m2 na podrucju Dugog Sela 
uz vasu nadoplatu
Bolje dvaput tri odjednom nego ni jednom jednu dvaput
Nije.
EU ne može ništa organizirat jer to nije neovisna organizacija koja brine o svom interesu, to je američka pudlica.
Kad amer uvodi sankcije Huaweiju, EU slijedi, kad amer traži sankcije Rusiji, EU trči da to napravi, bez obzira što je to katastrofa za vlastitu ekonomiju.
Proizvodnja memorije je ISKLJUČIVO u američkim rukama, ASML je njihov, a i 3 najveća igrača su njihovi, Micron direktno, a SK Hynix i Samsung kao partneri.
Svi ostali su tu potpuno isključeni i ameri se bore svim silama da uspore kineze u napretku tako da zabranjuju ASML-u prodavanje najnovijih strojeva.
Amerima uopće nije u interesu da EU proizvodi bilo kakve čipove niti bi im to dopustili i mislim da ljudi već jednom trebaju shvatiti kako funkcionira geopolitika.
Tako da ta fama i priča o nekakvoj IT proizvodnji u Europi treba prestati jer su zakasnili 100 godina, nemaju potrebno znanje i ne postoji ni najmanji interes.
To o slobodi privatnog preduzetništva ("nema je EU, nego je to privatna kompanija") je jedna tako lepa bajka.
Kapitalističke zemlje jako poštuju privatnu svojinu, dokle god ne postane gusto, a onda se popjavi čuveni "nacionalni interes".
Britanija je u vreme Drugog svetskog rata naredila poljoprivrednicima da likvidiraju stoku, konvertuju pašnjake i ostalu neiskorišćenu zemlju (pa makar to bila i močvara) u njive i odredila kvote za otkup. Ne ispuniš kvotu? Nacionalizacija! U barem jednom slučaju (britanski dokumentarac), kada došli da oduzmu zemlju seljaku i kad nije hteo da ih pusti na farmu, došlo je do pucnjave i ubili su ga.
Isto tako, Sjedinjene Države su tokom Korejskog rata ozbiljno razmatrale da nacionalizuju čeličane.
Dakle, XX vek, države koje su oličenje demokratije, kapitalizma i najstrože zaštićene privatne svojine se, kad je to potrebno, ne libe da posegnu za istim onim "kolektivističkim metodama" kojih se inače toliko gnušaju.
Da ne pominjem mekše oblike kontrole, gde se za stratešku robu definiše kome, koliko i po kojoj ceni sme da se prodaje određena vrsta proizvoda, a čega ima koliko hoćeš.
Dakle, jedini imaš određenu ključnu komponentu, te milijarde koje pominješ se svakodnevno "bacaju" na stvari koje ne donose novac, a ovde bi sebi obezbedio strateški resurs, i to u grani u kojoj marže nisu bile više valjda od '80-ih. Ali to ne radiš.
Rekao bih da je još bolji primjer kako su SAD (kao strogo kapitalistička država) reagirale na ekonomsku krizu od kraja 1920tih do sredine 1930tih: državno sponzorirano uništavanje već proizvedene hrane radi očuvanja tržišnih cijena. Što je direktno kontradiktorno proklamiranim idealima demokracije.
To o slobodi privatnog preduzetništva ("nema je EU, nego je to privatna kompanija") je jedna tako lepa bajka.
Kapitalističke zemlje jako poštuju privatnu svojinu, dokle god ne postane gusto, a onda se popjavi čuveni "nacionalni interes".
Britanija je u vreme Drugog svetskog rata naredila poljoprivrednicima da likvidiraju stoku, konvertuju pašnjake i ostalu neiskorišćenu zemlju (pa makar to bila i močvara) u njive i odredila kvote za otkup. Ne ispuniš kvotu? Nacionalizacija! U barem jednom slučaju (britanski dokumentarac), kada došli da oduzmu zemlju seljaku i kad nije hteo da ih pusti na farmu, došlo je do pucnjave i ubili su ga.
Isto tako, Sjedinjene Države su tokom Korejskog rata ozbiljno razmatrale da nacionalizuju čeličane.
Dakle, XX vek, države koje su oličenje demokratije, kapitalizma i najstrože zaštićene privatne svojine se, kad je to potrebno, ne libe da posegnu za istim onim "kolektivističkim metodama" kojih se inače toliko gnušaju.
Da ne pominjem mekše oblike kontrole, gde se za stratešku robu definiše kome, koliko i po kojoj ceni sme da se prodaje određena vrsta proizvoda, a čega ima koliko hoćeš.
Dakle, jedini imaš određenu ključnu komponentu, te milijarde koje pominješ se svakodnevno "bacaju" na stvari koje ne donose novac, a ovde bi sebi obezbedio strateški resurs, i to u grani u kojoj marže nisu bile više valjda od '80-ih. Ali to ne radiš.
Svakako imaš slobodu napraviti tvornicu RAM memorije.
Ako ti je ta demokracija i zapad tako fuj, imaš letove za Kinu, pa tamo presjedaš i eto tebe u Pjongjangu, raju na zemlji.
Zanimljivo je da uvijek pljuvanje po zapadu i demokraciji dolazi od ljudi koji itekako iskorištavaju taj sustav ili žive u njemu, te vise stalno na mrežama koje dolaze sa tog mrskog zapada.
Razumijem ja kritiku, ali isto tako prepoznajem kad kritika ode u propagandu. Što je ovdje slučaj. Konstruktivna kritika, dapače, anti-zapadna propaganda - avion pa u rajske zemlje apsolutnih diktatura.
Zadaća: nađi sustav, ili uređenje koje je trenutno na planeti zemlji bolje od kapitalizma i demokracije. Molim primjer države i detalje. Hvala!
Svakako imaš slobodu napraviti tvornicu RAM memorije.
Ako ti je ta demokracija i zapad tako fuj, imaš letove za Kinu, pa tamo presjedaš i eto tebe u Pjongjangu, raju na zemlji.
Zanimljivo je da uvijek pljuvanje po zapadu i demokraciji dolazi od ljudi koji itekako iskorištavaju taj sustav ili žive u njemu, te vise stalno na mrežama koje dolaze sa tog mrskog zapada.
Razumijem ja kritiku, ali isto tako prepoznajem kad kritika ode u propagandu. Što je ovdje slučaj. Konstruktivna kritika, dapače, anti-zapadna propaganda - avion pa u rajske zemlje apsolutnih diktatura.
Zadaća: nađi sustav, ili uređenje koje je trenutno na planeti zemlji bolje od kapitalizma i demokracije. Molim primjer države i detalje. Hvala!
Gle, kritikuješ tuđi stil kritike, a tvoj stil je "Ako ti ovde nije potaman, eto ti Severna Koreja!", na šta ti mogu samo reći "Što gledaš trun u oku brata svojega, a brvna u oku svome ne opažaš?"
Osim toga, potpuno si promašio poentu onoga što sam napisao. Napisao sam da je ideja da su u kapitalističkim zemljama privredni subjekti apsolutno slobodni lepa, ali ne baš istinita, to jest da kada, zbog kombinacije svoje prirode i okolnosti, ono što neki privatni subjekat radi postane dovoljno važno, te države počinju da se ponašaju vrlo slično kao... one druge države, kako god ko voli da ih nazove. Primeti da ništa od ovoga nije pohvala tih drugih država, naprotiv, ako smatraš ono što sam izrekao za kritiku savremenih nazivno slobodnih, demokratskih, kapitalističkih zemalja, onda je srž te kritike upravo to da se ponekad ponašaju upravo kao one druge zemlje.
Druga poenta koju sam izneo je da je (s obzirom na to da je realnoost takva da kompanije koje posluju u strateški bitnim sektorima itekako podležu dodatnoj regulativi) neko u Briselu mogao da se seti da firma jedinstvena u svetu, koja drži ključnu tehnologiju, sedi tu, u srcu EU, a da na kraju ipak EU za ono što bez te tehnologije ne bi bilo moguće zavisi od drugih, i da onda nešto uradi po tom pitanju (kao što Amerika tera Taiwan, tj TSMC, da se deo proizvodnje prebaci i u SAD, samo bi ovde EU trebalo sama sebe da natera da se pokrene s mrtve tačke).
I za kraj, argument koji si pokušao da izneseš kroz zadatak koji si mi dao je takođe šupalj. Tom logikom je, na primer, neko u doba starog Rima mogao braniti robovlasničko državno uređenje (jer čak i da si neku od tada savremenih zemalja smatrao za superiornu u odnosu na tadašnji Rim, opet su bile robovlasničke). Dakle, to čak i da prihvatimo da trenutno ne postoji bolje i da nikada nije postojalo, ne znači da ne podleže kritici i da ne može mnogo bolje. A ti doduše nisi protiv kritike, samo za anti-boljševičku agitaciju voliš da šalješ u Sibir, ovaj, pardon, ti bi deportovao ljude zbog "anti-kapitalističke propagande" (pa i zbog onog što ti se tako samo učini, ne može se biti previše temeljan!).
