Hvala ti! A kakve dimmere kupiti za ove obje vrste rasvjete? Konkretno za moj slucaj, treba mi jedan dimmer za ovih 6 nadgradnih i dva dimmera za ove dvije ugradne.
Jel puno trazim ako mi predlozite tocno koje dimmere da kupim?
Malo teži problem.
99% žarulja s ledicama koje rade na 220V ne može uopće biti dimmano, osim nekih specifičnih modela, koji koštaju puno.
A 12V verzije mogu biti dimmane s bilo kakvim CC napajanjem ili pomoću PWM kontrolera, ili napajanjem s promjenjivim naponom.
E sad, ako uzimaš 12V verziju, onda moraš uzeti i dodatno napajanje za njih.
A 220V verzija opet treba pronaći neke koje se daju dimmati i dimmer s kojim sigurno rade.
A i kupovina led žarulja preko aliexpressa sama po sebi nema smisla, osim kad se kupuje nekaj tak specifično kaj je kod nas preskupo.
E sad, prvo biraj kakve žarulje želiš (220V ili 12V verzija, pa se dalje lako pronađe).
Kruha i igala...
220V mu baš i nije za napajati iz akumulatora ...
Koliko sam skužio tamo nema 220V iliti struje ...
Fulao sam temu ... treba čitati prvo ... :-)
Trebao sam grijač od 400W koji radi na 120V spojiti na 230V, grijač kad je hladan ima nekih 25 ohma otpora, pošto je to grijač i nema brige oko elektronike odlučio sam ga spojiti u seriju s 1N4007 diodom koja pušta svaku drugu periodu tj. efektivno 230×1.41/2 V = 162V, grijač i dalje dobro radi, međutim dioda je pregorila, a ne znam zašto kad su struja i napon kojima je bila opterećena daleko manji od onih u datasheetu. Jesam li nešto previdio ili je bila loša dioda?
All rights reserved. Copyright (c) by Dipl. Pješak 2017.
Trebao sam grijač od 400W koji radi na 120V spojiti na 230V, grijač kad je hladan ima nekih 25 ohma otpora, pošto je to grijač i nema brige oko elektronike odlučio sam ga spojiti u seriju s 1N4007 diodom koja pušta svaku drugu periodu tj. efektivno 230×1.41/2 V = 162V, grijač i dalje dobro radi, međutim dioda je pregorila, a ne znam zašto kad su struja i napon kojima je bila opterećena daleko manji od onih u datasheetu. Jesam li nešto previdio ili je bila loša dioda?
Napiši kako si izračunao struju kroz diodu
Trebao sam grijač od 400W koji radi na 120V spojiti na 230V, grijač kad je hladan ima nekih 25 ohma otpora, pošto je to grijač i nema brige oko elektronike odlučio sam ga spojiti u seriju s 1N4007 diodom koja pušta svaku drugu periodu tj. efektivno 230×1.41/2 V = 162V, grijač i dalje dobro radi, međutim dioda je pregorila, a ne znam zašto kad su struja i napon kojima je bila opterećena daleko manji od onih u datasheetu. Jesam li nešto previdio ili je bila loša dioda?
Malo si se zeznuo, ako ima 25 ohma, to ti je cca. 600W na 120V (ne varira toliko puno otpor s temperaturom da bi porasao 50% u radu, meljem bezveze, da, naraste dovoljno da je 400W), a i ovak kak si spojio on opet potegne cca. 1 kW, tj. 2 kW ali kroz pola vremena, pa je srednja snaga opet ista.
Uglavnom, imaš onda 9,2 A struju kad je dioda u vodljivom režimu, a srednja vrijednost na njoj je onda 4,6A.
To ti 1N4007 ne bude nikak preživila, ili stavi neku puno moćniju, ili ih stavi par komada paralelno.
Btw, imam i ja pitanje (baksa sigurno zna odgovor): kaj upišete u tražilicu kad trebate onaj nastavak za prilagodbu na naše utičnice kakve obično dobijete uz Xiaomi adaptere?
Ovo:
Kruha i igala...
us to eu adapter ti je dovoljno
Kupi travel adapter i nemaš problem kakav ćeš priključak dobiti.
Napiši kako si izračunao struju kroz diodu
Malo si se zeznuo, ako ima 25 ohma, to ti je cca. 600W na 120V (ne varira toliko puno otpor s temperaturom da bi porasao 50% u radu, meljem bezveze, da, naraste dovoljno da je 400W), a i ovak kak si spojio on opet potegne cca. 1 kW, tj. 2 kW ali kroz pola vremena, pa je srednja snaga opet ista.
Uglavnom, imaš onda 9,2 A struju kad je dioda u vodljivom režimu, a srednja vrijednost na njoj je onda 4,6A.
To ti 1N4007 ne bude nikak preživila, ili stavi neku puno moćniju, ili ih stavi par komada paralelno.
Ovak, zeznuo sam se pri iscitavanju datasheeta, kako sam bio uvjeren da te diode podnose struje reda velicine 10A (pojma nemam zasto, nikad nisam radio s projektima velike snage), kad sam vidio u datasheetu 30A max peak current mislio sam da je to to, medutim max. average current je 1A, sto je uistinu premalo. Pitate me kako sam racunao struju? 160V / 25 ohm = 6.4 A (efektivno), s tim da kad se zagrije bude jos manja.
Sad me zanima, kako najlakse rijesiti problem razlike radnih napona (za najmanje novaca), trafo nemam, palo mi je napamet kapacitivno dijelilo ili ovo s diodama, koju diodu da uzmem a da podnosi 10A? Za kapacitivn obih trebao kondenzator od 50uF koji je nekih 70ak kuna pa ako kupim i eksplodira opet bacen novac.
S tim da ne znam koliko dobro cekas podnosi rad na duplo vecoj snagi i to s diodom mi se cini kao zadnje rjesenje.
All rights reserved. Copyright (c) by Dipl. Pješak 2017.
Napiši kako si izračunao struju kroz diodu
Malo si se zeznuo, ako ima 25 ohma, to ti je cca. 600W na 120V (ne varira toliko puno otpor s temperaturom da bi porasao 50% u radu, meljem bezveze, da, naraste dovoljno da je 400W), a i ovak kak si spojio on opet potegne cca. 1 kW, tj. 2 kW ali kroz pola vremena, pa je srednja snaga opet ista.
Uglavnom, imaš onda 9,2 A struju kad je dioda u vodljivom režimu, a srednja vrijednost na njoj je onda 4,6A.
To ti 1N4007 ne bude nikak preživila, ili stavi neku puno moćniju, ili ih stavi par komada paralelno.
Ovak, zeznuo sam se pri iscitavanju datasheeta, kako sam bio uvjeren da te diode podnose struje reda velicine 10A (pojma nemam zasto, nikad nisam radio s projektima velike snage), kad sam vidio u datasheetu 30A max peak current mislio sam da je to to, medutim max. average current je 1A, sto je uistinu premalo. Pitate me kako sam racunao struju? 160V / 25 ohm = 6.4 A (efektivno), s tim da kad se zagrije bude jos manja.
Sad me zanima, kako najlakse rijesiti problem razlike radnih napona (za najmanje novaca), trafo nemam, palo mi je napamet kapacitivno dijelilo ili ovo s diodama, koju diodu da uzmem a da podnosi 10A? Za kapacitivn obih trebao kondenzator od 50uF koji je nekih 70ak kuna pa ako kupim i eksplodira opet bacen novac.
S tim da ne znam koliko dobro cekas podnosi rad na duplo vecoj snagi i to s diodom mi se cini kao zadnje rjesenje.
Uzmi neku schotky diodu od barem 30 A u to220 kućištu i stavi na mali hladnjak.
uzmi u obzir da ova metoda "prlja" mrežu.
Ovak, zeznuo sam se pri iscitavanju datasheeta, kako sam bio uvjeren da te diode podnose struje reda velicine 10A (pojma nemam zasto, nikad nisam radio s projektima velike snage), kad sam vidio u datasheetu 30A max peak current mislio sam da je to to, medutim max. average current je 1A, sto je uistinu premalo. Pitate me kako sam racunao struju? 160V / 25 ohm = 6.4 A (efektivno), s tim da kad se zagrije bude jos manja.
Sad me zanima, kako najlakse rijesiti problem razlike radnih napona (za najmanje novaca), trafo nemam, palo mi je napamet kapacitivno dijelilo ili ovo s diodama, koju diodu da uzmem a da podnosi 10A? Za kapacitivn obih trebao kondenzator od 50uF koji je nekih 70ak kuna pa ako kupim i eksplodira opet bacen novac.
S tim da ne znam koliko dobro cekas podnosi rad na duplo vecoj snagi i to s diodom mi se cini kao zadnje rjesenje.
I inače, ovaj dio sa 160V ti je kriv, ne ide ti (230x1.41)/2, to bi ti bilo da poslije diode staviš enormni elektrolit, onda bi imao 230x1.41, a ovak imaš i dalje istu efektivnu vrijednost iza diode jer je valni oblik potpuno isti kao da si grijač direktno spojio na mrežu, samo je spojen pola vremena, znači efektivno je to 230/2=115V, pa je struja efektivno 115/25.
A kaj se tiče kapacitivnog droppera, to i inače zaboravi, do par sto mA izvedivo, iznad toga ne.
Napravi ovak kak ti je jakovp rekao, takva schottky dioda nije preskupa, a druga solucija ti je da ak imaš kakve pokvarene elektronike doma koja se napaja bez adaptera, samo otvori i većina ih ima graetz od 4 diode, pa ih povadiš, pa onda ako su 1A staviš jedno 15-20 komada paralelno i to je to.
Kruha i igala...
Ovak, zeznuo sam se pri iscitavanju datasheeta, kako sam bio uvjeren da te diode podnose struje reda velicine 10A (pojma nemam zasto, nikad nisam radio s projektima velike snage), kad sam vidio u datasheetu 30A max peak current mislio sam da je to to, medutim max. average current je 1A, sto je uistinu premalo. Pitate me kako sam racunao struju? 160V / 25 ohm = 6.4 A (efektivno), s tim da kad se zagrije bude jos manja.
Sad me zanima, kako najlakse rijesiti problem razlike radnih napona (za najmanje novaca), trafo nemam, palo mi je napamet kapacitivno dijelilo ili ovo s diodama, koju diodu da uzmem a da podnosi 10A? Za kapacitivn obih trebao kondenzator od 50uF koji je nekih 70ak kuna pa ako kupim i eksplodira opet bacen novac.
S tim da ne znam koliko dobro cekas podnosi rad na duplo vecoj snagi i to s diodom mi se cini kao zadnje rjesenje.
I inače, ovaj dio sa 160V ti je kriv, ne ide ti (230x1.41)/2, to bi ti bilo da poslije diode staviš enormni elektrolit, onda bi imao 230x1.41, a ovak imaš i dalje istu efektivnu vrijednost iza diode jer je valni oblik potpuno isti kao da si grijač direktno spojio na mrežu, samo je spojen pola vremena, znači efektivno je to 230/2=115V, pa je struja efektivno 115/25.
A kaj se tiče kapacitivnog droppera, to i inače zaboravi, do par sto mA izvedivo, iznad toga ne.
Napravi ovak kak ti je jakovp rekao, takva schottky dioda nije preskupa, a druga solucija ti je da ak imaš kakve pokvarene elektronike doma koja se napaja bez adaptera, samo otvori i većina ih ima graetz od 4 diode, pa ih povadiš, pa onda ako su 1A staviš jedno 15-20 komada paralelno i to je to.
U biti može ići to i za veće struje, ali onda trebaju jači i skljuplji kondenzatori:
https://www.johnsavesenergy.com/capacitive-charger
http://www.m-opensolutions.com/?p=419
Kupi travel adapter i nemaš problem kakav ćeš priključak dobiti.
Aha, tek sam sad primjetio ovu poruku, i imam i taj travel adapter, ali zapravo me zanimalo kak se to zove zato kaj mi treba neki koji je ide pod 90°, ali nisam uspio naći na aliexpressu, odustao sam.
Kruha i igala...
U biti može ići to i za veće struje, ali onda trebaju jači i skljuplji kondenzatori:
Da, istina, nisam uopće razmišljao o tim papirnatim kondenzatorima.
Istina, s njima se svašta da, a da ih se i povaditi iz starih vešmašina (koje nisu imale univerzalni motor).
Kruha i igala...
I inače, ovaj dio sa 160V ti je kriv, ne ide ti (230x1.41)/2, to bi ti bilo da poslije diode staviš enormni elektrolit, onda bi imao 230x1.41, a ovak imaš i dalje istu efektivnu vrijednost iza diode jer je valni oblik potpuno isti kao da si grijač direktno spojio na mrežu, samo je spojen pola vremena, znači efektivno je to 230/2=115V, pa je struja efektivno 115/25.
A kaj se tiče kapacitivnog droppera, to i inače zaboravi, do par sto mA izvedivo, iznad toga ne.
Napravi ovak kak ti je jakovp rekao, takva schottky dioda nije preskupa, a druga solucija ti je da ak imaš kakve pokvarene elektronike doma koja se napaja bez adaptera, samo otvori i većina ih ima graetz od 4 diode, pa ih povadiš, pa onda ako su 1A staviš jedno 15-20 komada paralelno i to je to.
Hvala puno obojici na savjetima, samo još ovo me zanima, kod poluvalnog ispravljanja Uef=Umax/2, kod punovalnog Uef=Umax/sqrt(2), Umax=324V, Umax/2 = 162V, u formulama koje koristim se ne spominje je li napon ispeglan ili je ostavljen sinus svake druge periode, pa ako ti se da koju riječ o tome bilo bi super, jer i inače me uvijek zbuni kad imam nešto što nije obični sinus, a integriranje je nezahvalan posao.
U vešmašini je kondenzator 14 uF 400V, u mikrovalnoj 1uF 2200V, samo za info jer to sam prvo pogledao kaj imam doma.
Razmišljaj ovak: kad ispraviš napon diodama, on je i dalje isti, samo su obje poluperiode onda okrenute gore (i to je onda duple frekvencije, jer ti je onda perioda zapravo poluperioda normalnog sinusa).
Efektivni napon je i dalje isti kao i normalni mrežni napon jer praktički nisi ništa promijenio, samo si donju poluperiodu okrenuo gore.
Kod poluvalnog je sve isto, samo si izbacio donju poluperiodu, pa je efektivni napon onda pola efektivnog napona prije ispravljanja.
Ako dodaš kondenzator dovoljno velikog kapaciteta, onda više iza diode nemaš sinus, nego praktički ravni napon ("istosmjerni", tj. pravokutni napon, premda nije baš savršen nikad) i onda je njegova efektivna, srednja i maksimalna vrijednost jednaka maksimumu sinusa prije diode, a to je 230x1,41.
Naravno, ista bi stvra onda bila i kod poluvalnog i punovalnog ispravljanja, samo bi kod poluvalnog trebao duplo veći kondenzator da valni oblik bude isti kao kod punovalnog, tj. da izgleda kao "istosmjerni" napon.
A valni oblik napona ( s tim i njegova efektivna vrijednost) isključivo onda ovisi o kapacitetu kondenzatora, ako je jako mali a trošilo veliko, onda nisi praktički nisi ništa postigao, imaš praktički isti sinus kao i prije (efektivno 230V), a povećavanjem kapaciteta povećavaš efektivnu vrijedbost sve do maksimuma koji je 230x1.41.
I to je to.
A za kapacitivni dropper si izračunaš Xc kondenzatora, ak se ne varam Xc=1/(2πfC), i maksimalna struja onda je (230x1,41)/Xc, otpor grijača možeš slobodno tu i zanemarit, kao i pad napona na diodama, to ti je odokativna računica da vidiš koliko budeš otprilike dobio s tim kondićem, a za nazivnu snagu ti treba skoro 2A.
Ovak odokativno, rekao bih da ti onda treba veći kondić, budem izračunal.
Da, ovak je 1.4A, ako ne računam nekaj krivo, a to ti je možda i dosta, ovisi za kaj ti treba grijač.
S tim da računaj da i kad radiš kapacitivni dropper, opet trebaš iste diode kao i kad poluvalno ispravljaš, tak da ti tu nema smisla dodatno komplicirat s kondenzatorom.
Kruha i igala...
Možeš li mi objasniti šta znači ovo "prlja mrežu"?
Možeš li mi objasniti šta znači ovo "prlja mrežu"?
Pa kad vučeš samo jednu poluperiodu to stvara nesimetriju na mreži, kad bi se to prakticiralo u većem broju bi distribucija patila.
Tocnije stvara harmonike. Idealan oblik napona/struje jeste sinusoida. Harmonici "prljaju", odnosno izoblicuju, pa vise nemas idealnu sinusoidu nego malo izoblicen oblik.
Netko je preporucio davno jednu štapnu lemilicu.
Treba mi nekakva dobra. Dosta mi je lidlovih jer nemogu pronaci špice...i na zivce mi postolje ide jer je vezano kabelom.
Moze preporuka za dobru lemilicu da ju dugo godina imam i da odmah par špica kupim.
Don’t make a habit out of choosing what feels good over what’s actually good for you.
Ja koristim ovakvu (stariju generaciju), to je jedan ozbiljan i pouzdan alat s kojim ste sigurni da će lemovi biti kvalitetni dugotrajno:
https://www.conrad.hr/lemilica-230-v-60-w-weller-w-61-oblik-dlijeta-%2b370-c-%28maks%29
Netko je preporucio davno jednu štapnu lemilicu.
Treba mi nekakva dobra. Dosta mi je lidlovih jer nemogu pronaci špice...i na zivce mi postolje ide jer je vezano kabelom.
Moze preporuka za dobru lemilicu da ju dugo godina imam i da odmah par špica kupim.
Koristiti ćeš ju na radnom stolu? Za šta češ ju konkretno koristit?
Netko je preporucio davno jednu štapnu lemilicu.
Treba mi nekakva dobra. Dosta mi je lidlovih jer nemogu pronaci špice...i na zivce mi postolje ide jer je vezano kabelom.
Moze preporuka za dobru lemilicu da ju dugo godina imam i da odmah par špica kupim.
Koristiti ćeš ju na radnom stolu? Za šta češ ju konkretno koristit?
Sad konkretno na instalaciji od auta. Ali mozda se nekada okusam na necemu finijem.
Ja bi uzeo TS80, mislim da je to trenutno najbolji izbor + ide na power bank.
TS80, TS100 ljudi dosta hvale za nekakvu hoby upotrebu. Osbno ju nisam imao prilike probati ali uskoro hoću.
TS100 bi mogao teoretski spojiti na 12v utičnicu,uz nešto manju snagu i duže rijeme zagrijavanja, možda bi ti bilo poprilično praktično.
Za neki "ozbiljniji" rad, ipak neku od renomiranih proizvođača.
Da se naći i starijih wellera po prilično dobrim cijenama.
Ja koristim ovakvu (stariju generaciju), to je jedan ozbiljan i pouzdan alat s kojim ste sigurni da će lemovi biti kvalitetni dugotrajno:
https://www.conrad.hr/lemilica-230-v-60-w-weller-w-61-oblik-dlijeta-%2b370-c-%28maks%29
Može neka jeftinija? Cca 100 kn max.
Nije alat koji mi donosi novac već je za hobi.
TS80, TS100 ljudi dosta hvale za nekakvu hoby upotrebu. Osbno ju nisam imao prilike probati ali uskoro hoću.
TS100 bi mogao teoretski spojiti na 12v utičnicu,uz nešto manju snagu i duže rijeme zagrijavanja, možda bi ti bilo poprilično praktično.
Za neki "ozbiljniji" rad, ipak neku od renomiranih proizvođača.
Da se naći i starijih wellera po prilično dobrim cijenama.
To se slazem, ali vecini koja lemi 1 put tjedno mislim da je odlican izbor.
Jedina mana ovih lemilica je ta da se rucka grije ako ju koristis pol sata-sat vremena u komadu(non stop, ima stand by mode kad ju spustis)
Mislim da je dobar izbor i za one koji ju koriste više od 1 tjedno, dok je riječ o hoby upotrebi.
Pod ozbiljniji rad prvenstveno mislim gdje je produktivnost na prvom mjestu.
Kada je riječ o hoby opotrebi, ma produktivnost je praktički zadnja stavka, baš me briga koliko ću vremena izgubiti ionako to radim radi svog gušta.
T serija lemilica za razliku od predhodnih kineskih klonova se bazira na tehnologiji u kojoj je grijač i sonda u vrhu. Takva izvedba nudi prednosti radi koje mislim da se isplati izdvojiti malo više.
Koga zanima više, napravio sam jedan video o tome;
Čekam TS, baš me zanima kako to čudo radi.
Neg sad za ovo.
U pitanju je VW Vento iz 1995.(interijer kao u Golfa Trojke). Svjetlo koje se pali kad se otvore vrata - ne radi!
Ništa, kažem si da su žarulje. Prebacim sklopku da svjetlo stalno gori - žarulja radi kak treba. Ništa onda, kažem si da je sklopka za odabir otišla(mogu ili ugasit svjetlo totalno, ili da se pali kad se vrata otvore ili da svjetlo stalno gori).
Danas uzmem taj modul(izvadim ga) da provjerim sklopku, kad gle, sklopka radi kak treba.
No primjetio sam da ima elektronike, nekakav DIP-8 čip, jedno pet otpornika, jedan manji i jedan veći kondenzator(to je to što sam vidio).
PCB ne znam izvaditi jel je dosta zajebano(a na netu nema kako ga izvaditi). Također, PCB je one-side, druga strana je smeđe boje, nema nikakvih traceova.
Taj PCB se spaja na 4 pinski konektor(pinovi su od 1 do 4 log.), tako da sam uzeo multimetar da vidim kakvi su naponi, i dobio sam sljedeće:
Napon između pina 3-4 i 3-1 daju 12V, bila vrata otvorena ili ne
Sve ostale kombinacije daju 0V, isto bilo vrata otvorena ili ne
Prije nego sam upisao napon, ostavio sam vrata cca 10ak sekundi zatvorena.
Sad mene zanima koji je hebeni razlog da se to svjetlo ne pali više.
Senzori na vratima rade, žarulja nije pregorila, sklopka je okej, PCB nema nigdje loš lem, nigdje nije zagorilo nešto.
Jel netko zna na koji način radi to paljenje-gašenje svjetla kad se vrata otvore-zatvore? Jel sam propustio nešto, nekakav relej između senzora vrata i tog modula?
Ako predpostavimo da je do elektronike u modulu, a sve ostalo radi, na koji način modul zna kad upaliti svjetlo i kad ga ugasiti ako su naponi isti bez obzira na vrata? Zbog toga mislim da ima još nešto između senzora vrata i samog modula.
Itko? 
